Prosvetni glasnik

ОЦЕНК И III' ИКАЗИ

не би стајала заиета. Па и у том случају, тачно обележен нагласав био би тљпва (гезр. шљива). 36. Не идите другој страни, ход те к нами кд и лани (Змај, 88). Добро дошд. ирви госте (Љ. 89). Наше груди, наше душе, заталасд овај сјај (Змај, Г23). Ветар је одувб гнезданде са гране (Змај, 128). иетб иева. да спане (Стр. 167. Нар.). изгледа к'о нлатно (Ненадовић, 8). Не бих, хуљо, ја заћут'о (Змај, 18). — све завеј'о снег (Зорица, 45). То је рек'о, на утеко (Змај, 47). Клони се од свађе ка од живе ватре (»Заииси«, 71. — Љ. Ненад.). Долетела ласта тида, ник'о кукурек (М. Петровић, 145). И т.д. (све са'). Очевидно овде нема утврђеног принцииа о употреби аностроФа ('), јер се у истим случајевила час употребљује апостро® час знак за квантитет^). Специјално у овим случајевима немамо дијалекатског испадања самогласника као у хајд'мо, да би смо га бележили апостроФом, него управо сливање два самогласника у један дуг нутем изједначавања (ао = оо = о; ао = аа == а). Да овде збиља пије испао никакав самогласник, види се по нарочитом отезању у изговору ( дошо). Према томе, у овим. примерима требало је доследно писати знак за квантитет — (гезр. ^ или л), а не апостроФ. 37. На иољу је доста чиста ваздуха, иа ваљ'да се зато за њ' и не отима (Батут, 73). Поред тога: Ти си ваљда већ оиазила... (»Вода <( , 173. — Невен). Састављачи не знају (геар. писац) да је њ стари асс. а§. од некадање заменице и (Ј1>) — ја — је, те је но томе апостроФ сасвим непотребан, пошто није никакав самогласник отпао. У другом случају требало би писати апостроФ, јер је збиља испао самогласник а (ваљада = ваљда). Али, како се ова реч готово увек говори без а, а реч је први композитум у ком се не распознаје ниједан од компонената, треба писати — као што сви пишу — ваљда\ онако исто као н.пр. можда (може да). Састављачи су оставили један такав случај (ваљда), а у једном стоји апостроФ. Оба су цримера из туђих чланака, те изгледа да су верно преписани. без редакције. Међутим, апострофа не налазимо онде где му је баш место: Купимо соди, опанака, па хајд кући у село (»Град«, стр. 139. — Нов чланак), Чек док сунце допригреје (,Дето <1 , 195. — М. Нетровић), .. нит порода видим свога (Ненадовић, 112),