Prosvetni glasnik

633

Утврђено је да се иети иадеж одваја запетама, преиа свом положају у реченици: ако је у почетку, запета долази иза 5. падежа; аво је на крају — испред; а ако је у средини — и испред и иза 5. падежа. Као што се из наведених примера види, ово у читанци није консеквентно проведено. Ово су све туђи чланци, те је, по свој прилици, верно преписивано. Али у једној истој песми („Ђацима на почетку гаколске године") стоји: „Збогом, људи, збогом = децо", и „Куда ћете, драге роде, | зар нас већем остављате?" Интересантно је да у првом случају у оригиналу стоји: „Збогом, људи, збогом, децо," а у препису нема запете! 40. Влаго око Божје, на нас децу гледи (стр. 11). Здравље, срећу и бдагослов, нек вам даде бдаги Бог (стр. 12). Али Ђура, је мислио (стр. 15. — Невен). Новим летом нову срећу, даровао теби Бог (стр. 61). — Дође цврчак у зимње доба мравима. И, замоли их да му узајме које зрно жита... (»Цврчак и мрави«, 69. — Досит.). И, од онда ностану муње и громови (стр. 181). — »Ух! та, то ми баш није било <( ... (стр. 198. — Иевеи). — Па што је јоште левше: школа је нуна учеиика. А, недељом и празником црква је дуна побожних хришћана (Јашић, 95). — Од велике врућине зноји се много, али, он не мари (»Муња и гром«, стр. 182. — Нов чланак!). Али, лоточић одговори.... (стр. 21. — Нов чланак). Кукавни тичићи надну на земљу. Али, падну тако срећно, да се нису ни мадо повредили (стр. 130. — Невен). Брусом оштри секиру и отац. Али, не може наоштрити мотику и будак (»Ковач«, стр. 69. — Нов чл.). Кад му је врућина, он опружи све четири. Ади, никад не оставља кућу (Д1ас% 13. — Ново). И другови су му товориди, да не дира. Али, Милован рече... (»Не дирај у чеде«, 155. — Ново). — »... Ади, он није само ту липу засадио. Него, он је након себе оставио у свом врту још много красних воћака (стр. 154. — Невен). — Био је леп сунчан дан. И, сунце је с невим задовољством упрдо погледе на земљу (стр. 106. — Невен). Свети Илија по заиовести божјој преседи се на небо. И, од онда постану муње и громови (стр. 181). Упореди с овим: Али = човек једанпут не посдуша и Бог га истера из раја (стр. 50. Јанко). Ади = уђите прво у воћњак (стр. 104. — Нов чланак). Ади„ ово не траје дуго (стр. 124. — Ново). Али_ Ђура, (в1е) је мислио (в. горе). Ади = ветар га је шибао и гонио све даље и даље (стр. 107. — Невен), И = сад се доточић није вшпе бојао (Љ.). А_ ти у себи шапућеш (стр. 125. — Ново). И т.д.