Prosvetni glasnik

634

ПРОСВВТНИ ГЛА1. ник

У свима наведеним примерима заиета је излишна, сем можда у неком примеру где реченица почиље са „али". Очевидно је да се иза свезе „али" радо употребљује запета, и то понајвише у оригиналним чланцима; али у томе састављачи нису консеквентни, те употреба запете изгледа да долази више „спорта" ради! У толе се тера тако далеко, да се запета пише и иза свезе и и а, и ако иза њих нема уметнуте реченице! Иза свезе „али" збиља некад треба писати запету; али то треба чинити само кад се иза свезе осећа пауза, најчешће нсиред уметнуте реченице. 41. Одмора је бил.о_ хвада Богу_ доста, — (81с) и од кожне лопте замо вуна оста (стр. 1. — Змај). Овде је интерпункција тачно преписана из оригинала („Чика Јова Српској Деци", стр. 81). Међутим, овде је „хвала Богу" уметак који нема велике везе с реченицом, те га ваља раставити запетама (Нов. Срп. Грам., стр. 370, § 780). Овога се правила састављачи иначе на другим местима држе. Али у два маха уметак се одваја запетом само с једне стране („Ситница!"): Ти си, ваљда = већ опазида.... (стр. 173. — Невеа). 'Гу, близу_ био је извор (стр. 31. — Нов члан.). 42. У соби од намештаја готово свуда има: једноставаи кревет од дасака, на ком кућани спавају (стр. 5. — Милићевић). У оригиналу стоји : У соби од намештаја готово свуда има: једноставан кревет од дасака, на ком кућани спавају (. ); има сто; по једна иди две клупе, и која столица (»Живот Срба Сељака«. Срп. Етн. Збор., књ. I, стр. б). Тачним преписиваљем дошле су две тачке (:), и ако нема набрајања, јер је после једне ствари (из набрајања) дошла тачка (.)! 43. Путнпк, који путем путује, изгледа као дете, које је тек проходало (»На брду«, стр. 32. — Ново). Побожни стари људи, који су близу цркве, или они, које пут у то доба туда нанесе, отварају вратнице, улазе, стаиу пред црквом, помоде се Богу и оду даље (»Црква*, стр. 92. — Ново). Људи, који из ње излазе и у њу улазе, иосути су белим драхом (»У воденици«, стр. 19. — Ново). Срећна је земља, која је имада такве јунаве (»Црква*, стр. 91. — Ново)* »Употребите паметно време, које сам вам даровао!* (Љ., 93). Семе, које земља не би нокрила, не би могдо клијати... (»Сељак% стр. 114. Ново). 0 овоме ништа не зна онај, који се сакрио у том крају њиве (»Жетва% 189. — Ново). Али налазимо : Сви детићи капе скину, јер је свето место_ на коме стоје (»Црква", стр. 93. — Ново). »Видиш, сине, овај кдас_ што је био аогнут...« (»Житни класи", стр. 186. — Ново).