Prosvetni glasnik

ПАУКА И НАСТАВА

563

вања. других чиновника у интересу службе, никако не примењују на универснтетске наставникс. 10. Приватни доденти су наставниди, којина је, по испуњењу одређених погодаба нод аукторитетом университета, допугатено, да на њему раде самостално. Они се не само могу користити университетским про•сторијама, већ се ученидима исто онако рачунају предавања гато код њих слушају, као кад би их слушали код кога редовног проФесора. Они узимају школарииу на исти начин као и ироФесори, али у Пруској наравно пе сносе одбитак прописан само за нроФесоре по буџету. дко би приход од школарине прелазио одређене границе. По некад се одређују да држе прсдавања и тада добијају и награду, али ипак немају никаква права на такву повдастицу, ко .ја им се у свако доба може опет и одузети. На пруским а и на другим университетима приватни доценти могу добиЈати и стипендије. У пруском буџету за наставу одређено је на ту сврху 60000 марака (75000 динара). Појединац не сме свега добити више од 6000 м. (7000 д.), и ова се сума по правилу раепоређује на пет година. За успегаан рад приватан доценат у Пруско.ј после неколико година добија од министра титулу проФесора, али се тим ипак пе прелази у другу категорију университетских наставника као што је то у случају постављења за бесплатнога ваиредног нроФесора или за ванреднога хонорарног проФесора. Постављање за приватнога доцента на основи иснуњених хабилитационих радова у Пруској зависи једино од Факултота. Он треба само да извссти министра о том и да поднесе ближе податке о животу, учењу и научним радовима новога доцента. Молилац треба међу тим уза своју пријаву Факултету да поднесе и уверење кураторије, па ништа не стоји на путу његовој хабилитацији. И у Штрасбургу је давање шпга 1едепМ само ствар Факултета. У Гисеиу то доиуштсње даје ректор но пристанку сената, па се миниетарству онда пошаље извештај. На баденским университетима, у Љјицигу и у Ростоку, министарство треба да даде одобрење. У Јени је на нредлог сената потребно одобрење од кнежевског управника университетског, а у Баварској и у Виртембершкој коначно се допуштење добија од краља. У Баварској се приватни доценти и заклињу. Али се чак ни тамо они не сматрају као чиновници већ само као „аспиранти за државну службу". Ну и ако нигде немају чиновнички положај, они ипак стоје под дисциплинском влашћу Факултета и других инстанција, па им се нарочито могу одузети теша 1е§епсП, ако се огреше о дужност или се иначе неупутно владају. Одредбе о дисциплинским односима биле су пређе различне и према статутима појединих Факултета, али сад су законом од 17. јуна 1898. подједнако уређене, и то тако, да се закон од 21. јула 1852. о погрешкама у служби несудских чиновника са изменама по закону од 9. анрила 1897. у неком броју својих параграФа приаењује и на при-