Prosvetni glasnik

570

ИР00ВЕТНИ ГЛАСНИК

па1:апз; млеч је Асег рМапо1 (1е8 и ЕпрћогђЈа СуратзГаб 1 , жабокречина је и Соп^егта и 2ап1сћеШа ра1п81па; реаух је и Ре^азИез и ОпороМоп и т. д. — За многе биљке у нашим уџбеницима употребљена су нака радна, незгодно скована имена. Сва та имена треба избацити. Ако нема српског имена шш га јога не знамо, онда употребити научно име за дотичну биљку. Ади треба најживље настати, да се победеже сва српска имена биљака, па ма се она употребљавала само у једном месту. Кад се буду прикупида сва имена, онда изабрати она, која се употребљавају у највећем делу Српства, ако има вшпе имена за једну биљку (и остала могу се ставити уз главно име); иначе, ако нема другог имена, узети српско име, па ма се оно употребљавадо само у понеком месту. Само треба да буде једнакости. На прикупљању српских имена за биљке има много да се ради. Из нојединих српских крајева и не познајемо имена за поједине биљке. За највећи број имена не знамо круг њиховог распростирања. Српска имена биљака надазе се у Вукову речнику, у нашим ботаничким уџбеницима и Флорама и нешто у штампаним извештајима неких гимназија.' На прикупљаљу ових имена радидо се и ради засебно. А рад на овоме пољу треба ррганизовати. Еако то да се уради? Задатак про®есора природних наука на нашој Великој Школи јесте, поред предавања дотичних наука, и проучавање природе српских земаља. Ма колико да је вредан дотични проФесор, он сам то не може потпуно урадити. Потребно је много радника. И ми видимо, како је г. Јован Жујовић прибрао око себе млађе раднике,ко.ји су му најбољи помагачи у раду, те је и рад крунисан успехом. Г. др. Јован Цвијић такође је око себе прикуиио своје ученике, који му у раду помажу. ПроФесори зоодогије и ботанике на нашо.ј Ведикој Шкоди нису око себе прикупили дотичне раднике, а њих има. Нарочито има доста радника на пољу ботанике; али су они подвојени, сваки ради засебно, и, разуме се, ради много мање но што би иначе урадио, кад би сви биди скунљени у .једно Вотаничко Друштво. Али заједничког рада може бити тек тада, када је за то и проФесор ботанике на Вед. Школи, јер је он руковалац и ботаничких збирака и ботаничке баште, у којој се налази и стручна литература. За сада је готово немогућно, да остали ботаничари оснују за себе Ботаничко Друштво. Тешко је за сада да центар тога друштва буде и Музеј Српских Земаља. Најприродније је да центар Сршзког Ботаничког Друштва буде ботаничка башта у Београду, јер се у њој налазе богате ботаничке збирке и сгручна ботаничка дитература, а лакше би се добијада и материјадна срества за ботаничке екскурзије у циљу проучавања Флоре

1 Тако су у Извештају Врањске гимназије за школ. 1897—1898. год. штамиана »Народна имена Оиљака у околини Врањској.*