Prosvetni glasnik

572

ИЈРОСВЕТНИ ГЛАОНИК

иородични, у колико је то мог\ћио. Добар шкодски управитељ доиста је кућни старешина, који лично иознаје све своје ученике, иа чак ако их је и неколико стотина, и он их привлачи себи добром вољом и добром нарави којом уме увек да заодене вршење своје власти. Ја сам пбзнавао и посматрао једнога који је био као нрави отац. Ушао би у учионицу без икакве церемоније, сео би у ђачку клупу како би се што лакше разговарао са својим учеиицима, мање би ђаке често узимао у наручја, и увек би носио у џепу какво сгакленце пуно течности као лек против зубобоље. Ова приступачност, ово породично опхођење је на сваком ступњу школско правило: „између наставника и ученика никакве препреке ни службене, нн вештачке". Код њихове деце нема оне глупе плашљивости, која код наше преоблађује. У средњим школама, после свршеног часа, ученици разговарају са својим проФесорима у посебним одајама, које се сучељавају са учионицама. По универзитетским библиотекама ваздан мањих одаја, кабинета, који су врло згодни за рад мањих заједница. На универзитету (ГАпп Агћог колоквије су постале сло ■ бодни разговори пријатељске препирке. Ректор овога универзитета држи часове без капута, и његови ученици кад настану летњи дани такође у учионици поскидају капуте. 0 дану (Лазв Вау, у Ја1е, ученицима чини ираво задовољство да издигну на својим раменима ио неког од својих другова, и да га тако јавно изложе сменшој цензури: како је једном ректор НаисПеу ушао баш у тренутку кад се ово дешавало, то се ученици не уздржаше од предузећа, него узвикнуше сви као у један глас: „Дижите га!" Ректор се прво насмејао овом акту; чак је изгледало да се веома радује овом сведочанству истините нонуларности. Нисам нашао никога ко би се потужио да је ова иородичност нарушила иоштовање; свега су ми једном показали на један сажаљења достојан испад; десило се на универзитету с1е ЗеаМе где су се, како изгледа, проФесори и ђаци грудвали. Уопште поштовање ђачко према наставнику, онако је исто као и наставниково према ђаку. У наставниково поштовање према ђаку има врло много унесене љубави: речи Фребелове: „Живимо за децу!" девиза су америчке наставе, али ова љубав, разликујући се веома од наше, никад није тиранска. Већ смо видеЈИ да' се у вежбањима интелектуалног васпитавања проФесор, наставник, готово изравнаваса својим ученкцима; ако се деси да ученик постави какво питање, које би наставника збунило, наставник неће никако покушати да отклони својузабуну; тако исто ђак се неће никад устезати да саевим слободно и искрено одговори: „Не знам", пре но што би се послужио ма каквим другим изговором. Дете располаже и ужива потпуну слободу мишљења; по гимназијама није ретка ствар да се чује са дна учионице какав танак глас: „Ја не мислим тако", што значи да се ученик не слаже са својим наставником, или пак да се отвори дискусија између наставника и ђака, која се на