Prosvetni glasnik

1ГАУВА И НАСТАВА 578

послетку завргаава речима ђачким: „Такоја мислим." Таквоје правило код њих да се са дечадима и девојчицама поступа „као да су већ прави људи и жене", и мене је изненадила она озбиљност са којом учитељи титулшну „Господине" дечка од десет година. Ово поштовање ђачке личности чини да су казне малобројне. Развијање физичких вежбања, дајући потпуно задовољења потреби кретања, које осећа дете, умирујући његову природну живахност и узнемиреност, чини без сумње да строгост није тако потребна. Али такође се и избегава кажњавање пошта собом доносивршење власти, примењивање какве строже мере. „Светом се и сувише управља" вели једна америчка пословица; неће се да школа буде као свет. Нека је што мање уздржавања и сметања, која ограничавајући Физичку радљивост, могу шкодити здрављу и изазвати повећање недисциплине. Нарочито нема телесних казни: у очима Американаца, који мисле друкчије но Енглези, телесна казна је повреда личнога достојанства. Никаквих строгих мера; али увек је добро дошао од стране учитељеве паметан, разложан укор, објашњење и утврђење учињене погрешке; од стране ученикове гледа се опет да се добије исповест, признање учињене погрешке, обећање да Је неће.више никад учинити. — Ово је обећање тако озбиљно и важно, да често пута деца, са овом искреношћу на коју су навикнута, неће да се на то обавежу „потто знају даје не могу одржати", — напослетку долази примена на коју се пристало и вољно извршење заелужене казне. На овај начин Американци мисле да се школска дисциплина и.здигла изнад породичне, која, свакад сувише строга и неупутна, ни у ком случају не осигурава „слободу личности." У једној гимназији у Сан Франциску редигован је један школски законик који су ученици чигали сваког месеца по једном : наставник неће никад изрећи казну над учеником, а да не наведе члан закона у коме је погрешка те врсте предвиђена и казна одређена. „Идеал дисциплине је код Амириканаца да се ученици навикну на самостално управљање собом." Не само да ученици организују у местима својих универзитета свечаности којима сами управљају и на којима се њихови проФесори појављују као иозвани гости; не само да ови сасвим млади људи имају своја слободна удружења и своје новине, већ врло често ученици гимназиски изберу у сваком разреду по једног председника, потнредседника, секретара, цео један одбор коме је стављено у дуашост да одржава везу ђака са школском управом. — За време одмора једна кола пуна књига дошла су у једну основну школу у ЊуЈорку; ђаци су између себе почели да их стоварују; управитељ од једном дође, и рече: „А11 п§ћи ви сте слободни људи!" и остави их саме. Једном другом приликом управитељ је опет ученике, који су били скупљени у једној учионици питао за ово: „Хоћете ли брзо да ручате и да се по подне вратите у школу пола сахата раније ? Отићи ћете кући читав