Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

сахат раније!" Настадо је глаеање и дизаљем руку, једнодушно је прихваћен предлог: ученици су овога дана били закон. Нсма средства које се не употребљава у анеричким школама ради подстидаја иницијативе дечје. Већ и сами знамо да је сам задатак непрекидни позив за њихову радљивост; тако исто доцније кад постану млади грађани, изборни систем допустиће им да маниФеетују и да докажу сноје личне наклоности. Но свака је прилика добра да се пазвија ово неоцењено осећање одлучности: ако се цео разред скупи око кдавттра свак ће заузети место, са којег му се чини да ће најбоље чути. Сваком приликом кад год сам угаао у разред нашао би се по један ученик или учепица да ми одмах понуди сво.ју књигу, коју су ђаци читали, ае чекајући да им учитељ ма шта каже. Како је слободно вршењо све ове иницијативе могућно ? То долази отуда, што се сваки ученик навикао: „да се креће са осталима а да се уздржава свега што би могло ометати рад његових другова". 8аједнички покрети. у којима се тражи потпуна правилност и војничка дисциплина, начинили су од најранијег доба дете за „договорну радњу." Не говорећи о играма у којима сваког дана дете учи да буде господаре« свога тела, улазак у велику школску дворницу уз свирку трубе, са одмереним кораком, у дугим мирним редовима, све то чини свакодневно да у његовој души одјекује ритам дисциплине. Чести узвици „ватра* при којима се школа испразни за неколико тренутака, навикавају ученика да удружи исправност са брзином у за.једничком нремештању. Звуци електричног звонцета при крају свакога часа, који чине да се цео разред од једном дигне, уче га једновремености покрета; и за два или три минута, који за овим следују, уређивање гаколског материјала, стварају му осећање доброг реда и поретка. Не морамо порицати и омаловажавати „ове полумеханичке врлине: оне чине другатво могућним". Ова вежбања су „лекције грађанске љубави." Њима се „свако дете учи покорности друштвеном реду. У извесној мери оно добија представу о двојном бићуусеби: једно је његова непосредна импулзија, животињска; а друго је његов морални осећај, осећај саобразности реду, који је потребан за хармонијску акцију свију". Има једна реч којом се америчка педагогија служи много мање од наше. То је реч надметање, утркивање. Подразумева се, сматра се да дете воли учење због самог учења, или пак зарад увећања личне вредности, коју отуда извлачи. Задовољство самим собом треба. да нм је довољна награда, као гато је и незадовољство самим собом често пута довољна казна. Никакве или готово никакве награде; мало комиозиције: „Оне доказују само природни дар, а не праву заслугу; оне служе само бољима, њих подстрекавају, а обесхрабрују слабе". Уоиште, у америчким гаколама нико не гони напред ирве, већ гони напред последње. Они који су и сувише слаби, бар у гимназијама, њих елимини-