Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

575

рају; јер и ако су композидије, буквално речено, врло ретке, многобројни су и строги испити за прелазак у старије разреде. Нико се не устеже да остави неког ђака да понови разред, само ако није показао средљи успех у свима важнијим предметима; у толико горе ако ђак претпоставља да остави школу. На свима ступњима васпитавања, почевши од основне школе, па до универзитета, преоблађује приндип многобројних испитивања у току године; али то се ограничава на констатовање постигнутог успеха и нема другог задатка до да опомене оне који су закаснили. На тај начин има у школама америчким вшие равноправнички него ли код нас, нарочито кад се усвоји ова градација наралелних нодела, што допушта одабранима да покажу шта могу. Школска дисциплина не управља само унутрашњим школским редом, већ она подешава и односе између школе и друштва. Ни у једној земљи можда, школа не носи маркантнији знак народне установе. На главном уласку свих школа, и основних и гимназиЈа, пободена је Федерална застава, и она ту стоји непрекидно; она се лепрша на високој моткн по колежима и универзитетима; често је пута развијена у самим учионицама. Гимнастичка вежбања, уз која обично иду и во,јничка, завршава.ју се врло често поздравом застави. На рудини универзитета Кулумбија, у Њу Јорку, на мотки једнога павиљона-види се застава сва украшена звездама; ово је поклон једне регименте која се се храбро борила у рату, и која је у својим редовима имала много ђака са овога универзитета. Ученици на универзитету с1е 18С0пзт образују једну регименту, која о дану који је посвећен „иогинулим за Отаџбину" деФилује поред Капитола Мадизонског. Ђаци једнога разреда у Ја1е 1890 године, да би прикачили бршљанов венац, одоше и потражише једну грану у кући МаНш На1е једнога од јунака мученика у рату за независност. У рату за Кубу више од шездесет ученика са университета 31аи1'огс1 ступише у бојне редове. Но университете не одушевљава само овај ватрени иатриотизам; они испуњавају, бар они најстарији, најчувенији, праву иатриотску дужност; они досуђују ,почасне степене" грађанима, који су на свима доменима људске радиности, добро посужили друштву; у овој земљи где се публичне декорације непознате, они тако рећи одређују „ред народне заслуге". Универзитети су амерички такође, на свој начин, популарне институције. Ма да су универзитети смештени по мањим или средњим варошима, универзитетске свечаности су свечаности целе вароши и ђаци су прави краљеви њени. Атлетизам чини врло много да се универзитет приближи народу; читави крајеви узимају учешћа на универзитетским утакмицама, и овим особинама окретности, дисциплине, одважности које на терену развијају ови „интелектуални" људи — обичан народни човек одаје достојну ношту, праведно их суди; за ове борбе агнлности и мускуларне снаге обичан човек показује велико интересовање. Уни-