Prosvetni glasnik

I

576

ПРОСВБТНИ ГДАСНИК

верзитет, опет са своје стране, интерееује се за раднички живот; многи ученици спремају се за механичаре, хемичаре и земљораднике, и организоване су многе пригоде у којима се учениди и људи из народа мешају, ради посећивања каквих индустријских етабдисмана у том крају. Напослетку „екстензија универзитетска" у Америци је веома развијена. Универзитет у Чикагу организовао је детње конФеренције за учитеље; универзитет <1е №Ј8Соп<лп кратке зимње течајеве за децу земљорадничку; универзитет 81ап1'огс1 отворен је готово за земљорадничке синове и одређује своје време распуста такс да његови ученици земљорадници могу рахат ићи да жању код своје куће. Чак и обичаји школски, и то у свима шкодама редом, су демократски. Нигде није дух за удружење јачи но овде. Већ у основној шкоди старају се да често прикупе све своје ученике у пространу АвветМу НаП, где они стекну нојам о своме броју и своме јединству. У гимназији сваки разред образује потпуно организовано друштво; но гимназиско образовање је бесплатно, гимназија је отворена свакоме без разлике; у њој се ћушкају богати и сиромашни, и како већина увек решава у овим дечјим друштвима, вдаст, почаст припада најпопуларнијима, не обзирући се ни мадо на нодожај који заузимају у друштву дечји родитељи. На универзитетима су такође многобројна друштва: .литерарна, уметничка, редигиозна, која терају спортове, и сва су потпуно равноправна. Раздика у богатству чак је нека врста поуке: не само да ђаци који уче књижевност и ФИ-зосоФске науке пошту.ју као потпуно једнаке и себи равне оне другове који уче индустриске и земљорадничке науке, већ се то поштовање ручнога рада простире чак и на оне, који су многобројни, и који су приморани да му прибегну како би могди поднети потребне трошкове око свог изображења. Некакав младић, који свакога јутра јури по иароши, разносећи боце с млеком или јутарње новине, или други какав који послужује код свог проФесора да би имао храну и стан, може ипак бити председником ма ког друштва у коме се скупљају синови најбогатијих људи тога места. На тај начин друштвени школски живот, као год и школска дисциплина, стварају непрекидну моралну наставу. Може ди се рећи да америчка школа одбацује сваку Формалну и теориску наставу морадне доктрине, по што је постала непотребном услед доброг интелектуалног васнитања, које је придружено здравој шкодској дисциплини? Не, пошто се ова морадна настава стапа са другим, у које право говорећи утиче. С тога морална оцена људи и ствари из прошдости испуњава сва ире^авања из историје; с тога је за мдадиће и мдаде девојке заједно — пошто су већ и једни и други упућени једино коедикацијом — реадно изучавање литературе пуно дедикатне и узвишене морадности. Сећам се да сам слушао како се експлицирају у ^Уотаи'8 Со11е§е у Балтимору поједини одељци у исто