Prosvetni glasnik

577

доба најстраснији и најдубљи из ОММ НагоШ; иа универзитету 81гау Њу Орлеану видео сам и посматрао младе девојке како се инресу.ју авантурама Вајроновим. како траже обавештења на који је начии могао учинити т.олике жене несрећним; видео сам како наставнице сасвим слободно и отворено говоре „о слабостима човека занесена љубављу." Тако исто непрекидна подсећања наставникова на лични напор стварају морални осећај, и правац к циљу. Настава чис.тог теориског морала своди се само на нек(Тлико елементарних прописа. Први је од свију онај о поштовању сама себе: „То је корен и основа свих врлина и необорива погодба за сигуран прогрес да човек постане моћан да сазнаје и моћан да ради". Ово 8еЦ. гезресГ разликује се од осећања части, које има у себи нечег аристократског: наставник амерички неће никад рећи своме ученику да је то и то дело недостојно једнога уепИетап, већ да је недостојно човека, тап. „Поштујте човечанство у себи самима као и у другима", то је нрави принцип демократије. Тим се објашњава страховање и ужас амерички према лажи, а тим се објашњава и она мушка одважност и искреносг која влада по америчким школама. Што се са толико задовољства н љубави указује прстом свој младој деци на Вашигтона, као на какав углед, спепдјално лежи у томе, што је то био човек: „ТПго пеиег 1оШ а Ме". Друго осећање, корелативно са првим, које управља школским моралом, јесте оно осећање одговорности. „Ставите ђаке у колико је то могућно под њихову личну одговорност". Да би пак ово узели у другом смислу а не у оном обичном класичном, нека умеју што је могућно раније „да управљају собом" ; нека такође што је могућно раније раде, под сво.јом одговорношћу, по сво.јој вољи, индивидуално. Тога ради истављају им пред очи примери великих људи; изучавање живота великих људи у историској настави много је веће и пространије но код нас. Ови морални принципи, тако прости, тако случајни, често се заодевају религиозном одећом. Божанска моћ призива се у песмама по основним школама; а по многим гимназијама „обичај је да се отпочне дневни рад читањем једног одељка из Библије, или пак рецитовањем какне молитве." У Нагуагс1-у и у Уа1е свечаности С1а88 Бау и Соттепсетеп! почињу или се завршавају народном молитвом или каквим псалмом који певају у глас сви присутни. Али по свима основним школама настава има да буде строга несекташка, свака доктрина потпуно конФесионална, сваки „есе1ев1а8<;1С18те" потпуно је искључен и грађа за религиозну наставу сведена је на неопредељено хришћанство, које се граничи деизмом. Оснивач гимназије СгеггагЛ , у ФиладелФији, смерао је да оснује једну апсолутно лаичку установу; у њој би се предавала морална настава заснована на принципима свесги, и на примордијалним