Prosvetni glasnik

игоси-ктни 1'лдсни

законима људског друштва, остсвљајући сваком детету, кад буде умно зрело, бригу да само разреши религиозни проблем. Доиста нема ни једног свештеника у етаблисману, па чак ни као посетилаца; али има једна капела, у којој се скупљају ученици да се моле Богу, Исусу Христу, Светом Духу и у једној читанци која се употребљава по основним школама говори се о једном Богу који бди над децом кад снавају, који зна имена оних који чине зла и рђава дела. Савршена световност, може се слободно рећи, није нигде потпуно створена и изведена у североамеричким државама; али ако се говори само о државној настави, вера је ту као традиционална Форма, свагда ништавна, по кадшто празна у коју се понекад упија лајички морал, али који јој се се понајчешће додаје као преживела старина. Ако се тражи у моралном васпитању америчком каква доктрпна развијенија и прецизнија у исто време но неколика општа начела поменута напред, онда то ни у ком случају није хришћанска наука. већ патриотизам. У Америци постоји позитивна настава патриотизма ватрена, егзалтирана, који је потпуно нахрањен пасијама садашњости, Не задовољавају се само да науче децу ратовима „Револуције" са доста детаља да једна девојчица од осам година буде способна да на школслој табли начини кроки главних битака. У Кнккгда.г^епа поред портрета Вашингтонова стоји и портрет Деве-а са овим натписом „Наш други јунак." У основним школама деца рецитују песму Атепса, којајебила састављена за шпанско-америчког рата. Ова ентузијастичка љубав према отацбини освива се на убеђењу да је она изнад свију другим земаља на свету. Кад наставник почне да говори о погрешкама туђих влада, никад не пропусти прилику а да не дода: , Ми смо умакли од тога." Овај национални догматизам, и ако није ослобођен поноситости, тако је окарактерисан стварном племенитошћу. Иодсећајући ђаке на својевољне намете којеје Енглеска била подигла, и који изазваше устанак тринаест државица, учитељ би обично запитао ђаке: „Да ли би било амерички да, се натерају Кубанци да плаћају какав данак без њихова пристанка?" и ђаци би ватрено одговорили: „Не! Не!" — Али треба рећи да овај патриотизам много пута дегенерише, нарочито пак на универзитетнма, у вулгаран шовинизам. Један проФесор на университету Со1шп1на, који је био прави ауторитет у економској науци, заборавио се при једној конФеренцији, те је износио Француску неморалност, грдио Француску и на тај начин изазвао протествовање. Известан тевтонски национализам искрсао је у историској доктрини: раса англоеаксонска н немачка узвишена је над осталима и позвана је да регенерише свет норушивши корупцију латинску! Врло су ретка предавања из историје где се помињу млади народи кад је реч о правди, и на којима се поучава народној скронности.