Prosvetni glasnik

НАУКА П НАСТАВА

579

Грађанска настава поправља истина, у извесној мери, испаде патриотске наставе. Сједињене Државе срећне су што су Република, и • то грађанска република. Овај Вашингтон, кога по школама поштују као какво бежанство, није само јунак народне независностн, већ је он и ведики грађанин који је умео да поштује слободу своје земље; у њему је персониФикован ужас и страхота од диктатуре Сва деца на памет уче конституцију: и на тај начин принцшш много узвишенији, много опсежнији од општег патриотизма, продиру и усађују се у њихов дух. Напослетку ова грађанска настава и сама је ио многим гнмназијама попуњена комплетована социјалном иаставом много дубљом и много дрскијом и одважнијом. Нознато нам је већ које је место дано у предавањима економској историји: тодика се иста пажња поклања, и критици националое економије. Понеки проФесор у колежу објашњава својим слушаоцима да је систем америчких дажбина, пошто није ни униФорман ни глобалан, један од најапсурднијих који постоји. Ректор университетаД'АппАгћог, пошто је био члан комисије англо-америчке за регулисање питања о риболову по северном Атлантику, и чак пре но што је спорно питање било деФинитивно решено, није се ни мало плашио да изнесе своје мишљење у предавањима из међународног права и да квалиФикује именом принципа претензије енгдеске,. — На университету В^апСогс! један проФесор држи читаву серију предавања : „о узроцима незадовољства," у којима се изражава са свим слободно. На \Уотап8 Со11е§е у Балтимору, младим девојкама се износи потпуно развијен експозе социјализма и све се то завршава: „да ће се за двадесет пет година имати свуда социјализам, ако се за то време од данас не оствари друштвена реФорма." У једној гимназији у Санфранциску, ученици имајуједан требник опште друштвене историје који почиње са Егнпћанима, и на крају кога се нашдо средства и начина да се изложе депо изабрани изводи из Сен Симона, Ласада, и програм т ехГепзо социјадне демократије немачке. Може се рећи да је у свакој вишој настави социјализам предмет специјалног проучавања. 1899 питања о „муниципализациЈи трамваја" било је предметом правог универзитетског претресања: на уннверзитету Вегке1еу, на ономе \У18еоп8Јпу, и другима о овом питању ученици пред својим проФесорима дуго су се преиирали; ово је иитање такође било иредметом полусдужбене препирке између Апп-Агћог и Чикаго. Дешава се да на универзитетима, ко.ји су приватне устонове нроФесори шаћају својом катедром своју слободу мишљења и говора: али такође изгледа да по публичним установама проФесори уживају у овим дедикатним материјама као и у свима другим, потпуну независност, без које настава не може створити ни људе, ни грађане. И тако оно што карактерише морадно америчко васпитање јесте пре свега превдаст практичности над теоријом, коју смо већ запазили и означиди у интелектуалном васпитању. Пошто је крајњи резудтат који се овде