Prosvetni glasnik

наука и настава

581

хоће да узме, да Филологија чини двоструку употребу од исгорије Грка и Римљана, треба иотражити други неки начин, да се оиравда биће и једне и ■?,' друге и да им се оделе СФерег? ©Баиојаио историја и Филологија се ^ рекој мери разликују и ио самом _ г иредмету; поље једне не дашрив^ иотиуно поље друге. Алш још -је важнија јђ ; ' разлика у начину обраде предмета, који им је заједнички. Само за нас та <ц_ разлика не потиче отуда, што би једна била вепиина а .тЈзуга наука. У нашим су очима и једна и друга лраве науке. Та^Ј&злика Готуда, штоје једна / &\

чиста наука а друга је примењена наука. 0ва ве. разлика јасно осећа на свима тачкама. С" Ну. ако је у 'гла^ном, исти предмет класичној филологији и историји Грка и Римљана, онот- остаје питање: како може бити, да бна. историја чини део Филологије? То може бити у једном случају, то јесг, под погодбом да им предмет не имадне више исти обим; да се историја узме у ужем смислу; да се под грчком и римском историјом разуме, вао и некада, само .један део онога, што данас носи то име, догађаји из јавног живот^ ред креиљева и великих људи, ратови и револуције; остало да уђе само у/толико, у-/колико /, је ј-в^отребтф*, да се зна ради разумевања Љих догађаја. Лако је увидети, да тако схваћена грчка и римска историја неће вршити двојаку службу, као друге Филолошке науке, а у исто време да ће им бити веома иотребна допуна. И доиста, по нашој дофиницији , Филологија је скуп оних знања о старини, која су потребна про®есору класичне наставе. Да би објаснио Тита Ливија или Тацита, па и Цицерона и Вергилија, он треба да зна историју римску тачније но што је научио у/школи. Нарочито треба да ју је изучавао са^узвишенијим погледима но што их је и могао ииати у дванаестој години. На послетку, барем у неким тачкама, треба да је научио, да је сам изради, да се упусти у изворе, да створи самостално м^шљење.^То ће му особито бити потребно, ако имадне -ааротдтд. да предаје у свом разреду историју^ као што се често-дешава. •. Филологија ће дакле ршјумотп грчку и римску историју ирема Ј .потреби, која је одавно угврђена. Није све историско изучавање било везивано вдзк® за објашњење иисаца. Историја је старија но Филологија. Она је имала разне изворе, које не треба да износимо у овом тренутку. Дли чим је створена уцаџџктмђ, наука са задаћом да објашњава текстове писаца, оваје удсс/лџатшђ обухватила и историју. Најпешће историја ту долази у облику појединих напомена о Фактима, које спомињу писци, песници, беседници или други.; Да ли треба на/ послетку додати, да је историја Грка и Римљана не. гс, Г . ,, раздвоЈна од остале старе историЈе, а вароаито од историЈе Египта и источних народа? Место грчке и римске историје могли бисмо рећи: стара историја са Грчком и Римс^ом у средини. # $ Рео г р а Ф иј н ,. која је део Филологијиу треба да нам да целокупан изглед старога света, то јест позорниц^ старој историји. Она, према том. не сме ћутке прећи преко облика мора и континената, што је од главдв^г иросвктни глдсник, II. књ„ 5. св., 1904. 39