Prosvetni glasnik

582

11р0светни гласник

-ваишости за цивидизациј.у, ни иреко природе клииата, брегова и река, ни Флоре и Фауне, што је имало знатиог утицаја на уображење, а тиме и на уметности, разуме.јући ту и појесију. Али главна задаћа геограФије у филологији тиче се других ствари. Она ће пре свега и иоглавито бити полптичка геограФија и топографија, Овом страном она се непосредно веже за изучавање текстова. ГеограФија 4ге- требати да буде историска. Она неће морати само да нокаже у једном тренутку стад&е ноложаја, коЈе .је заузимасј сваки народ, имена места, стање градова. Ова,ј ће посао морати да понови у свакој^кп^и. Због Шога разлога није ни лако потпуно разликовати историју од геограФије. И историја је, барем неким делом, ред промена, које су извршене у геограФији. Као и за исгорију тако се исто по себи разуме за геограФију, да би за њу биле сувише узане границе Грчке и римскога царства. Стара геограФија треба да обухвати сав старима познати свет. Она ће бити опширнија у оном, што се тиче саме постојбине оба класична народа. Рекосмо, да је сгара геограФија великим делом топографи.ј а. То је особито истинито, у колико се тиче Атине, а још више Рима. Атина је, истина, само један град међу многима и Атика је једна област међу многима^ Пелоионес, азиска обала, острва, Лаконија, Македонија биле су редом више или мањб средиште Грчкој. Атина у осталом није била велика, и историски догађаји, који се вежу тако рећи за неке тачке у граду, ма како да су многобројни, инак нису као у Риму. Међутим Атина заузима изузетио место 5 псторији и у књижевности. Није могућно, ма се и најмање бавили о грчким стварима, да се не зна Агора, Пикној Керамик, Ареопаг, Ликабет, Илис, Сунион, Пиреј и толика друга места, која ће бити увек славна., А Рим није један град, он је град, и вековима је неоспорно био средиште свету. Остала места у И&к»рији као да су само за то, да њиме буду помрачена или да од њега добијају одсјај његове величине. Рим је врло велики град са врлс> много места, за која се везују традиције, осветљене знатним догађајила. На послетку, нема великога антнчког града, о ком имамо толико извештаја и од кога је остало толико споменика^ ; Разумљиво Је дакле, з^јшто у напшм студијама Атина и Рим заузимају изузетно место. ТопограФнја и једног и другог града постала је права специјална наука. II Од свих филолошких наука ни једна не носи на себи јасније исписано обележје свога порекла као науке о грчким иримским установама п.1и старинама. Старине су биле за дуго а често су још и сада прост скуп бележака, објашњења, доведених у неки више или мање систем^тски ред. Назив старине као да потиче од Варона, који је написао велико дело под натписом: АпИ^иИаГит пђЏпагит еГ ЈштапагиШ ИЂгг Х1*1. Одатле су га, без сумње, узели хуманисте из доба ренесанса и од тога је времена