Prosvetni glasnik

39*

НАУКА И НАОТАВА

583

о у оаште употребљаван све до у наш век. Тек од триестину година у мањој је наклоности; већина се инак њиме и даље сдужи, с разлогом, како се мени чини, кад се хоће да говори о једном делу Филологије. Тим називом обухваћенЈр је ов§>]'ра$а: иолитичаи устав и државна админисхрација', уређење Финансија, правде, војске и мрнарства' индустриЈа и трговина; приватни живот, с.тан, одело, храна, васпитање, брак, погреб; на иослетку, служба боговима. Старине обухватају дакле целокунно биће старих народа, изузевши књижевност, науке, уметности и језик. о- - 4$ Жау-адваљу-грчких и римских старина и раниЈе Је, почевши још од старнх, ■шжАањана пажња, жстина неједнака,-^ од како су у Немачкој, од времена ВолФова, старине посгале једна оОласт Филологије, све се више и више гледало, да се у њих унесе систем^ски ред. Тако се све јасније обележише ноЈедини делови, коЈеси® разликујемв: политичке установе, правда/ ФинансиЈе, војска, мрнарство, приватан живот, пндустрија, трговина, вера. На том 4/ нлану, више или мање јасно, основани^најбољи уџбеници овога предмета, 1 Установе, као и све људске ствари, јесу живе, иодложне закону напредовања и опадања. И ако се чини, да ен+е представљају сталан елеменат усред историских догађаја и усред личности што долазе једне за другим, ипак оне трпе непрестане промене. Спартански еФори у време римског завојевања нису оно што су били после Пелопонескога рата; квесторство је друго нешто на крају републике но што је било у почетку; Август није монарх, као што ће бити Диоклетијан. Што се тиче односа "ивмеђу власти, т пример иамеђу сената> и на.род^. у истој држави, а још јаче-^међу разниДе редов'а грађана, промене су тако знатне, да је исгорија Атине и Р"ма готово толиво исто у $Јим променама колико у увећању њихове државе. Отуда и настаје права •' " * . 7тешкоћа, да се прави разлика шмеђу грчки& установа и грчке историЈе, римски^, установа и римске" историј^ Јер у исто доба, кад је у нашем веву наука о установама постајала строже историском и обраћала више пажње на развиће установа, историја се мање задовољавала дричањед догађаја и већу @Л' ' -' важност нвлингала на установе* Сад Је већ постало банално историЈИ бојева сгављати на\еунрот историју уста:рс>ва. Разумело се, да живот једнога народа није сав на границама, већ, на против, да му је најбољи и најзнатнији део у унутрашњости, да су напреци у администрацији, индустрији, трговини, наукама и уметностима много важнији него увећавања области и међународни утицај. Историци су нрема томе много випге пажње но некада обраћали на Факте ове врсте. И тако су се историја, нарочито културна историја, и наука о установама толико нриближиле, да је човек у забуни, како да их разликује. Па ипак то није немогућно. Најпре, ма колико пространо да се схвати ноље установа, код историје ће оно бити увек још шире. Историја ће морати још да узме науке и књижевност, уметност и целу историју онаку као што се некад разумевала, ратове и уговоре о миру, дииломатске послове, животе краљева и великих људи, куге и поплаве. Али и онде, где је грађа и једној и другој науци истф, могућно је поставити доста јасн$ разлику. У