Prosvetni glasnik

584

историји догађаји заузимају прво место. Историк ће рећи, за^ргто је, кад и како основано или преуређено које звање, уведен нов обред, једна војничка уредба иди Финансискн систем замењен другим. Том -4ге- приликом објасни®, и у чем су те нове шш обновљене установе. Али то му неће бити прва ^Т") Г брига. То је, на / нротив, брига филолог ^ антиквар{*. Важна је за с&©га -деФиниција о тиранину и архонту, Фламину и понтиФику ; он треба да нозна њихова права и дужности, надлежност и средства за рад. Догађаји, који су произвели или променили све то, њега интересују тек по својим последицама. Он управо може бити и без једног личног имена. Он тражи да сазна апстракцију, а историк даје- више вадаести конкретноЈЈш. Најпослетку, за антиквара све има своју важност у установи. Он треба да је ради ње саме познаје до последње ситнице, јер нема ни једне црте тако незнатне, да не би имала примене у изучавању текстова и да не служи да се боље разуме улога неке установе. За исгорију, напротив, свака установа има уЈто^ лико интереса, колико је утицала на народну судбину.^Разлика је дакле~поглавито у методу или јотп тачније у гледишту, па, према том, и у размерама, у већем или мањем развоју, који се даје једној или другој страни истих предмета. Мејкеђу грчких и римских старина' има*,знатне разлике, која се оснива на различности оба ова народа. У Грчкој би, ако се хоће да се добро ради, ваљало редом прећи све градове по свима врстама установа, политичких, правних и религиских. А због недостатка у удаештгуима. више но из кога другог обзира ограничавамо се обично на две велике државе, Спарту и Атину. Међутим се покушава, да се, колико се може, попуне велике иразнине у познавању осталих градова, и већ се ујнеколико има успеха, нарочито захваљујући натиисима^Рим је, напротив, један, те је не^изоставно потребно, да се у Италији познају скоро само његове установе. "|Бегове -с# колоније и муницииије примилеад њега уставе, који су релативно једнолики и наирављенп по угледу на његов устав. Само освајање провннција чини неку различност. Али то је више ствар администрације него политпчких установа, а и ту напослетку тријумфује једноликост. Тако исто и у времену је можда већа разноврсност на грчкој страни. У Риму ирелазл;од краљевства у републику, од републике у диархију и монархију не чини ми се тако дубок дао у Грчкој од херојских о б^ у 0{ , времена у славни век и одатле у александрискр епшгу-;- Хомерски свет нарочито је свет за себе. Истина је, да ми прилично добро познајемо херојско доба, захваљујући Хомеру, а Рим из VIII века пре Христа видимо тек у огледалу много познијих сјЈиса. Међу установама нај&аиже месвдлсторији^заузимају цолитичке усханове, за које су тесно везане админ истративне и дравне .у.стан&вв.и.Велики -је напредак у разумевању грчких и римских оеаржи"учињен комбиновањем правничког и филолошког метода, из чега се може извести, да нема боље допуне нашим студијама него што је познавање римскога права.