Prosvetni glasnik

с Мј*.

НАУКА И НАСТАВА 585 2^1 -Н^е потребно, да се одвојено код свакога одељка, код политичких, админисгративних и правних установа, показује, колико је важно да се оне добро познају и ради читањалшсаца са домуним разумевањем и да се до- Г\. бије потпун појам о старини. [Кориот .од Финансиска^ питања шдо-даждаг-фагк-о / : ; ^асна, али ј / ствари ипак има, Без сумње, може се прочитати врло велики број о дела на грчком и латинским Језику, па да се не наиђе на ова питања. Истина је, да се велики део онога што знамо о Финансиској управи, нарочито у _ Грка, дознао тек ИЗ катпиг.а.; ипак м^пга.._ш>д^^тгтт^--шицша. пд / . ^ <Ипбрп_ рпумгп бг7 пттвг||П|П 1 тппттгтгггтг прилвва. На /послетку ова су пи таља толик€ ск ^ичана са питањима ^о, администрадиЈи. да се ои о њо ј ■ могао добити /ботпун појам, кад %еИге би^б^вна. знала -Ј ^Ако се, у /осталом, хоће да добије ПЈзано з^аање^ антипком животу, мора се водити рачуна о том, да шку живали у облДцима. ми ипкп т, ру ип.тн песншЈи* уметници 1 '"-'лЖ ,

нили на управу

а видети, да су Римљани своје иравтичне подобностиЈприме. _ у државним приходима.Ц Што се тиче војног уређења, сваки одмах увиђа, да га мора познавати, ако хУће да има какве користи од читања а*.'^ V

правих класичких писаца. Да и не говоримо о ураговима војничког занимања код Римљана и поморског код Грка, које на себи носе и сам језик и књижевност у метаФорама и алузијаиа сваке врсте, главни историци, КсеноФон«^ и Цесар, Тукидид и Тит Ливије, у причањима о скоро непрекидним ратовима употребљавају толико израз^, који се тичу оружја и војске, да је човек, изучавајући њих, свакога тренутка принуђен уђе у нека објашњења о А са сухоземном војском треба изучава!ј& и мрнарство, које је врло знатно, '6 ј нарочито у Атиии, али има важно место и т римској држави за време последњих година републике и под царством. г /*Л,/ Ове установе о коЈима смо до сада говорили Јесу државне установе. п - «/ ЧЈ тога ое оне могу спојити и често су и спаЈане у засеону групу под именом политичких установа или старина & јавнога живота. ОстаЈ^ још приватни живот старих и њихови верски обичаји, који су уједно и ствар државна и ствар појединаца, те ћемо најбоље учинити, ако их ^ставимо на вхранЈ. јер су тесно везани за религију, митологију и уметности, тако да ће бити као прелаз. ка археологији. Ј1 ри в а т н и ж ив ојг старих са гледишта, на коме ми стојимо, иије никако мање важан од јавнога живота. к М* Од свих делова Филологије овдм су се може бити најмање бавили у само старо доба, из простог разлога, што нису имали потребе да оживљавају оно р/ што је још живело. Ипак )е добар број ових старина био већ старина и за Грке и Римљане из последњих векова, те су и скупљана опажања, која су за нас врло кориснаТод времена ренесанса, а нарочито од XVI века^ради лА вгтпге дд, пвпж пр^у т ади—-н'оглалит'0 на мало научан, већином заблва«јнви ».-«© у ^биљна (Љ наука на друго гледиште: она хоће васпостављање целокупног старинског живота, као што смо казали, посматраног са свих страна, а мало јој је стало до тога, да ли ће те његове стране Ј ^ (с% /%о / " & ^ лЛ" №$.. \ Оа кМелл. <че-ђ г С А «*€ ч г ( (а ђ в/п&ње. ^ '<• ' ^л4г. ( / ' / " ^ г " // /) 4