Prosvetni glasnik

606

ПРОСВЕ1НИ ГЛАОНИК

Петнаеста је слика игле, за слово и. И за штампано намештене су две игде једна поред друге с уденутнм концем тако да подсећају на вега. Незгодни су изрази: „нити," „пир" и в ид" (на три места место или). Шеснаесто је чаша за слово ч. Није добро што је узета пиварска, коју познају само варошка деда. А сва ће сеоска рећи, да је то нека каблица или качица. Али је још горе, што је сиромах српски светњак потурчен у „чирак" (због ч) и нагоњен да личи на штампано ч, а он то није могао да учини баш нимало. Н деца би и без натписа на дашчици лако погодила да је* то „чирак," али им он ништа неће помоћи да боље запамте штампано ч, ако су код чаше већ запамтила писано. Овде су незгодни изрази: „не ачи се" (за Буквар има лепших речи), „ко зло чини зло га чека" (вал>а: зло и дочека, или: тога зло и чека), „чигра игра" (по селима нема „чигре," и она не „игра" него се окреће), „чаше звече" (за иоезију и људе. али не за децу) и „очиети нокте" (место: посеци или орежи). Седамнаесто је љуљашка за слово љ. Она је остала и за штампано, али је узета друга, другојача, и великог је домишљања требало докле се дотерала да колико толико личи на љ. Али је она у томе намештању толико изгубила од свога. иравога. облика, да је и овде морала да. дође дагочица с натписом љуљашка, који деца сад могу лако прочитати, јер познају сва слова у њој и ту су исту реч имала и под првом љуљашком. Незгодни су овде изрази: „уље" и „љуљ." Осамнаесто је њушка за њ. Али за ову њушку неће деца рећи да је њушка него свињска глава, јер се види цела. А за штампано опет је њушка, али друга, и можете мислити колико је муке имала и она и онај који је хтео да је намести, да она личи на штамнано н> ! Прво је морала да. се окрене доде; друго да зине; треће да има само један зуб; четврто да горња вилица буде много већа; и опет, најпосле пето, да има као брњицу на њој. те да се од н наирави њ. Право нагађање!... Незгодних израза овде има много: „учите се иоштењу " (за децу је ово апстрактан израз), „на иању се сече печење" (ово само по каванама, иначе на дасци), „пало иње по грању ао трњу " (као да трње нема грања), „не почињи што ниси у стању" (место: што не можеш), „стењ" (ове речи нема ни у Вука), „ ирво учење а после играње" (место : најпре учење), „ свињско печење" (место: прасеће). „нушење сушење" (неразумљиво: да ли од дувана или од дима; и, ако је од дима, да ли се суши пастрма или људи који живе у диму), „њушкало њушка" (ко је то њушкало, не могу да, погодим), „угаси огањ" (боље наложи огањ) и „не стењи" (могло је просто да изостане, јер ко стење, он мора и залуд му је заповедати да то не чини.) Деветнаесто Је мачка за м писано; а за штампано је намештен дунђерски метар од 40 сантиметара. Мачки је мана, што није мачка него маче (а треба да буде мачка, јер тако пише испод ње), а метру