Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

607

што га таквога нема и што сеоска деца неће знати шта је. Но овде и у једном и у другоа случају нема велике опасности, јер ће деца испод слика ирочитати оно што треба. А ваљало би изоставити: „ам* и „ум за морем смрт за вратом," а у „промшшшо што чинимо" додати : о ономе што итд. Двадесето је буре за слово б, и оно је доста добро и ако је сувише мало и дугачко, те деца могу рећи и жир или барем буренце; јер после б деца могу прочитати сва она друга слова. Ади је права накарада како .је бич натеран да личи на штампано б, јерје излишно да оно више личи на писано него на штампано. Па и ово је намештено онако како бич не заузима положај никад. А незгодни су изрази: „шиба" (што ће то деци да знају: да ли да их тиме уиитомљавамо ?), „грб" (тешко за букварце), „леб" (не ваља без х), „не блени" и „празно буре много звечи." Двадесет нрво је Луран за слово ћ. И то је добро. Али што је на противној страни виолина потурчена (у „ћемане") и сидом гоњена да личи на штамнано Ћ, то је прави апсурд. Виолина и Ћ штампано!.. А незгодни су изрази: „ћемане" (турско), „ћемер" (турско и деци непознато), „броћ" (свој варошкој а и многој сеоској непознато) и „оћеш нећеш мораш". Двадесет друго је ђак за слово ђ; а за штампано је ђерам натеран да личи на вега, Зато он и не личи на ђерам, али испод слике на дашчици пише ђерам и деца ће прочитати и веровати. Само ће и овде одвише тешко уочити сличност између ствари ђерам и слова ђ. А незгодни су изрази: „ђинђуве"; „лопов се казни глађу" (зашто баш глађу?), „у млађега поговора нема" (за децу теже објашњиво), „риђа", „ђем", „смуђ", „од свађе ништа лу1је ", „што млађе то луђе", „нуђен и чашћен", „туђа мука готова брука" и „ђак се мало помучи па све леио научи". Двадесет треће је жаба за слово ж. Добра је, ади није за очигдедну наставу, јер је сувише запала у траву. А на десној страни опет жабац, али узалуд раширио све четири што год може, те да дичи на штампано ж; јер не може да дичи. Он остаје разапет жабац, а штампано ж остаје сдово са свима својим главннм и споредним цртама. Двадесет четврто јејаје^за, слово ј. И то је добро. Ади није добро што је и овде на противној страни узета једна животиња да личи на штампано ј. То је јегуља. На њу треба да личи ј, или она на њега; а то иде веома тешко. Још ова насликана има велике уши, те и оне смећу; а штампано ј ово у Буквару још нема савијутка доде, а има тачку горе, те је разлика још већа. Незгодне реченице су ове: „ко зна не зја", „у гају је гуја" (а у гају је славуј; а гуја је у камењару и то у присоју; отуда „присојкиња гуја"), „пси знају на што дају" (тек да је сдично), „што је наше није доше" (себично), „ко много пије, тај се опије" (ио