Prosvetni glasnik

608

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

еадржини није згодно : зашто деца да помишљају баш на пијанице?) и ,тто јест јест, што ннје чије" (фраза без садржине и поуке). Двадесет пето је црква за сдово ц. Ова црква има четири кубета: једно велнко и три мала. А на противној страни је друга, без кубета са звонаром, натерана да личи на штампано ц, Алп издази оно: „што ближе Нишу..." Јер где ће црква личити на ц и да се оно усправи, а камоди овако, ако му кдичац стоји доде а црквена звонара иде горе!.. И овде има повише незгодних израза: „цурица", „цреп", „цича зима". „цуцу цуцу на коау", „опа цупа чизме моје", „реци али не утецп", „кукавица нема срца" (двосмисдено и нетачно), „мица", „црна кукавица" (опет двосмислено и преносно значење није за децу), и „тица пева у шумици" (место: у шуми). Двадесет шесто је дрво за сдово дписано; а за штампано морада је да се измисли једна особита врста дрљаче, која ће да дичи на њега. Али је та натегнута сличност овде тако мала, да је ни ви не можете наћи а камоли деца. Шта више, тешко бисте погодиди и шта ова сдика уопште иредставља, да испод ње не стоји, као обично, дашчица, на којој пише дрљача. Овде је незгодно: „ко неће облеће" (ваљда око ручка; иначе је: ко хоће тај облеће), и „како радиш тако се раниш" (место лепога народног: тако и прођеш). Двадесет седмо је хрт за сдово х. И с десне стране је опет хрт, али усправљен, на задње ноге тако, да оне доле са заковрченим репом на противној страни диче на доњу половину слова х, а глава и предње ноге на горњу половину. Па ћете се опет и сами смејати тој сличности, кад видите колики је труп у хрта а слово х га нема!... Овде је незгодно у тексту ово: „плах се плаши" (то не стоји, јер плах значи пдаховит. напрасит, а такав се не пдаши), „ неваљчлци се хапсе" (место: кривци), „ хуља нема поштења" (прво овако ружна реч није за Буквар, а друго реч „поштење" Је у опште апстрактан и за децу тежак израз, а у овој вези још тежи), „хитро храбро на јуриш" (за војнике, али не и за малу децу), „да душмана поразиш" (тако исто, ади израз „поразити" не би разумели ни војници без ведика објашњења), „ хладна вода је најздравије пиће (а и пословица и хигијена веле само: вода је најздравије пиће, без онога „хладна"), „сиромаха нахрани" (место гладногај, и „једна штета сто грехота (место грехова). Двадесет осмо је фес за слово ф писано, а с десне стране је „чирак" звани „ фонос " (за ветар) и у њему свећа до средине стакла. Па опет доде на дашчици пише „Фењер"! Али се мора признати, да он помадо личи на ф штампано, кад се зажмури!... Незгодни су изрази: „Фењер светди ири софри (место на соври иди на стоду), „каФа се служи у кафани " (а каФа се служи и код куће), „штоје^Јико није јофтино" („ фино " није српски и може изостати барем из Буквара), „ фитиљем се пале лагуми". (Ово не разумем. Љгум је већ некакав ходник