Prosvetni glasnik

оцене и прикази

кроза зеиљу, и зашто он да се , иали'? „А ако се (он) фитиљ иали кад се он копа, онда се Фитиљем разбија камење, а не „пале лагуми"), „Флаша", „седеф", и „јеФтин еспап кесу празни". Најпосле долази џамија за слово џ. А на десној страни је врх од копља, испод којега стоји на дашчиди ,џџда.' Нек буде и то. Али аио измеђ те ствари или ове слике њене нађете ма какве сличности са штампаним словом џ, да вам дам гато хоћете. И ово као да је и унесено зато, да исмеје ову накарадну систему поређења слова с конкретним иредметима и то иосле упознавања с рукописним!.. . Незгодних израза има и овде: „баџа", „не ме&и (место не држи) руке у џепове" (у џеновима), „не ваља да будете џандрљиви" , „после кише јапунџем у буџак ", „џилитом се џилита", „џида", „џилит", „џелеп" „не џакајте", „силеџију сила сломи", „не купуј мачку у џаку" „џепна марама носи се у џепу". Кад се већ због овога слова мора узети неколико турских речи, онда то нек буду барем најобичније и најлакше, те да се не морају учитељи мучити толико око објагањавања, и нек буду у бољим, поучнијим реченицама; јер то сада може бити, пошто деца знају сва слова. (Тридесете слике нема, пошто су прва два слова, о и с, уједно). У мане овога првог дела морамо урачунати још и ово: 1. Што је с рукописним и штампаним унесен заједно и курзив, Међутим он је споредан, и боље је да деца најпре добро утврде основна два облика у слова: рукописан и штампан, па после на крају, да. се упознају и с курзивним. Овако се само ирави збрка и отежава изучавање слова. 2. Што су слова уоиште а особито штампана сувише ситна. И рукописна би могла бити нешто крупнија, те да деца боље уоче основне црте и не напрежу вид, особито нова слова, а штампана, особито угледна, морају бити много крупнија. Боље је узети и мање текста а да он буде јаснији и за око и за дух него много а овако нејаснога. 3. Што су раздвојена рукописна и штампана, те прва стоје на левој, а друга на десној страни; а боље би било да иду сасвим уноредо, те да деца боље уоче разлику између њих. Тако би отпало и оно усиљено, непотребно и смешно поређење штампаних слова с извесним аредметима, место да се пореде с рукописним словима. 4. Што рукописна слова, барем прва, угледна, не стоје у линијама, те да деца одмах виде, која се слова пишу у узаној линији, која у узаној и горњој широкој, која у узаној и доњој широкој, а која у све три. С тога је потребно да су међ линијама и да се ново слово издвоји за себе. А то у овом Буквару нигде није урађено, само је последњи ред стављен у линије. 5. Што нема апсолутно никаква реда ни ноступности у току слова једнога за другим. Нити су узета слова по сличности или сродности