Prosvetni glasnik

610

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

у основним цртама, нити су узета најпре кратка (која се пишу само у узаној линији), па посде дугачка која иду горе, па дугачка која иду доле и најпосле она најдужа, те, по томе, и најтежа она, која иду и горе и доле. И ову ману морамо убројати у најкрупније. По овоме реду (без реда) долазе нпр. и, тит пре и од којега су и постала, у пре и и нре ј ; в пре е, ж пре х, А' и ^ пре д итд. А изучавање по сродности не само што је лакше за иисање него и за запажаВање и иамћење разлике између појединих слова. 6. Што знади за застајање нису доследно изведени. У почетку их је писац сасвим избегавао, а доцније их је употребљавао, али само по негде и то само запету. Кад су и сама г.г. реФеренти ратовали против знакова, онда је барем ваљало извести доследно: да се нигде не пишу. Или најпосле, кад је узета барем запета, онда да је стављена свуда где треба. По нашем мишљењу интернункцнја би и могла и требала да дође свуда и у овом одељку. А кад су и реФеренти, а можда и г. писац сам, противни интерпункциЈИ у првом разреду, онда доследно њу не би требало да употребљавају ни у другом одељку, а они су је употребљавали. Види се дакде неко колебање, несталност и неиречишћеност у погледима. ❖ * ^ То је све што смо имали рећи о првом одељку, где су мала слова. Сад долази други одељак о великим словима. Морамо признати, да у овоме одељку има мање грешака, које се не могу трпети у првој књизи дечјој. Овде већ иду слова по сродности или сличности, те ће их деца лакше изучити него мала. Али и он ни.је без мана. Прво је без нотребе развучен овај одељак на пуних осам листова. Друго рукописна и штампана ни овде нису уиоредно, једна иоред других, те да се боље уочи и сличпост и разлика између њих, него су рукописна с леве а штампана на другом листу с десне стране. Грађа за читање је једнострана, у самим изрекама и пословицама, често неразумљивим или иначе незгодним за децу, као што су: „Не веруј сну. колико ни ису" ; „Њива не роди, ако се не ради"; „Њушкарадо њушка, бушкарало бушка" (ове две су штампане по двапут: и рукописним и штампаним, а прва је била и код малих слова!) „Из ствари малене ето брзо велике;" „Незвану госту место за вратима"; „Не буди сваке пећи жарило" „Царска се не пориче"; „Џандрљив се радо свађа"; „Џеп празан и желудац празан"; „Леном нико не помаже" (место: не може помоћи); „ Љуто пиће није здраво" (као да друго јесте?); „Од дувана кућа попљувана"; „Еј, неверо, нигде те не било" ; „Чисту образу мало воде треба"; „ Ум царује а снага аргатује " (обе нису за малу децу); »Једна штета сто грехота" (било је већ на-