Prosvetni glasnik

ПРОСВВИШ ГЛАСНИК

ти ,Господи помилуј!" — Добро.је. Деде сад „Подај Господи!- —Хајдете Дебје Господи!" — „И духови твојему!" — Добро је. Само полако. Никад иемојте да. вичете, кад певате црквене песме. Што дакше, то депгае. — Сад ћете да се уредите. Изпђите у ред, по двојица ! — Сад ћу најпре да вас водим у нарк'. па ћемо после у цркву. По парку и путем можете да се разговарате, само да не вичете. Исто тако није .1ецо ни да се дирате, па онда да се тужите: то никад не волим, а кад хоћете да идете у цркву, онда је то и грехота. Хајдоте сада за мном!... Ићи ће подако и где год буде што занимљивије, учитељ ће зауставити децу и показати им иди испричати пгта је на том месту бил.о. После једно четврт сахата шетње доћи ће у цркву. Учител, ће прву двојицу узети за руку и повести у цркву. Пред црквом опет ће их подсетити да иду на прстима, а ићи ће сасвим иодако. У цркви ће их одвести на оно место, које је одређено за ђаке и уредиће их депо. И кад их потпуно тачно уреди, како жеди увек да стоје, оставиће их и стаће иза њих. При додаску деца се обично загдедају у свет, икоие и шаренидо и мадо се збуне, те не умеју сама да се уреде. Ади то не треба ништа да љути учитеља. То јеу ирироди дечјој, и он би се онда љутио што су деца — деца. И овде се даје придика учитељу да проучава децу. И докде ће се једна са свом снагом трудити да тачпо поступе по напоменама у шкоди, нека ће заборавити те наномене и чинити по својој природп и навици. Особито ће грешити у кварењу реда, јер се забдену и помакну са свога места. Кад ово опази учитељ, он нрви нут може посдати једног ђака да све намести у ред депо. Кад и но други пут ред одабави, то јо знак да су се деца уморида, и онда их треба извести. Извођење иде истим начином као и увођење. Пред црквом одмах учитељ може казати у кога што није бидо како ваља. То је боље да учини сад одмах него тек сутра дан. * Овим би био исцрпен сав ред шкодски. Ади шкода ваља да утиче п на домаЛе васпнтање н да чини, кодико год може више, да се н оно поправља. С тога ћо учитељ тражити и известан ред код куКе. Зато ће бити потребно, да у једноме разговору сврати деци пажњу на све оно што ће он тражити и што она треба да чине. За то му се убрзо

1 Еад је год деио време, особито у јесен, у дето и у нролеће, децу ире цркве ваља извести у ирироду, где је најлепше место за шетњу и за иосматрање цриродинх лепота. .Та сам одазио, да носде оваке једне шетње деца с 110 муке одстоје оно време у цркви, и бављење у њој буде им као цромена, као одмор и опоравка од онога више чулног рада у ирироди. Само их овом цриликом никад не треба иуштати из реда, те да се јуре и заморе а можда и исирљају.