Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

177

може дати каква згодна прилика; а ако му се она не да, он може да је створи. — Јуче сам се нашао с оцем једнога од вас. Ја га запитах: како му се влада ђак, а он рече: „Добро, учи све што ви кажете, али ма.јку но сдуша бапг најбоље. Зато га често бије." Ја му рекох: Ако, кад не елуша и треба да га бије; ади ја мисллм, да ће се он поправити и да ће од сад слушати. Јер до сад је био и мали па није ни знао шта и како ваља да ради код куће. Али ја га замолих, да дођс до мене после месец дана и да ми каже онда како његов син сдуша. Ја ћу и за остаде, за еве вас, да питам како се вдадате код куће, па зато сам одмах смислио, да се разговорим с вама о томе и да видим, да ди ви знате све шта и како ваља да радите код куће, те да се позна да сте ђаци и да растете добри људи. Јер много штошта, што чине деца која не иду у шкоду, не додикује ђацима, не додикује вама који идете у шкоду. Она не знају шта ваља, јер нема ко да им каже: а ви зато и идете у шкоду, да научите, па да знаде и да чините све што је добро и депо, па и она да виде од вас. И бидо би здо, кад би се угдедади ви на њих а не она на вас!... — Нећу да вам кажем који је то ваш друг, него ћемо да се разговарамо овако. Бије ди вас мајка кад сте добри? — А кад сте добри? — Кад дете није добро? — Које још није добро? — Које још? — Још? — Још?... Јесте. Има пуно штошта што деца чине, а не треба да чине, и пуно штошта што не чине а требадо би да чине. Зато је гдавно, да знају све шта ваља да чине, па то да се труде и да чине, и да знају све шта не ваља да чине, и то да избегавају да чине и, ако могу, да не учине никад. — Хајде, испричај ми ти, шта радиш кад дођеш из школе кући!... Испричај ми ти, шта радиш кад хоћете да ручате и вечерате!... Испричај ти, шта радиш кад хоћеш од куће да пођеш у шкоду!... Кажи ти где оставиш торбу кад из шкоде дођеш кући?... Шта радиш пред спавање ти?... А гата ти радиш у јутру, кад устанеш из постеље?... У овим исповестима учитељ ће запазити много штошта и што ваља и што не ваља. Особито ће заиазити, да деца не чине много штошта што као ђаци треба да чине. С тога ће овај разговор, ако је био дуг. нрекинути сада и рећи: Ја сад нећу ништа да вам говорим о томе, јер сте се умориди, него ћу вам казати други пут, кад будете одморни. Казаћу вам лепо све, све што год треба да радите па да вас воле и родитељи и сви људи, па да вас волн и — Бог... Други пут продужити овако. Сад ћу да вам кажем, како ваља да се вдадате код куће па да будете добра деца и добри ђаци а временом да будете и добри људи. Зато добро пазите. Јер ко боље запамти, он ће се боље трудити после и да чини... Из школе ваља да идете право кући; да се путем не бавите, ади и да не трчите и не вичете. Ако