Prosvetni glasnik

37*

НАУКА И НАСТАВА

551

Л\ г есћбе1) из 5 (дакле §агеп уместо ранијега је$ап и јехеп). Од гдасовног закона, који је познат под именом »таттаИвсћег "^есћзећ очувани су само остаци и у старом периоду, и он је далеко од тога да поетоји чак и при прелазу из средњега периода у нови. Граматичка размена је код глагола језап очувана у старом периоду само у претериту између једнине и множине: јаз — јагит, као таз ~ тгит од гдагода теезап и .1 и 1а8 — 1агит од гдагола 1ебап (1е8еп). Доцније се, при к ају средњег периода, код тога гдагода г из множине раширидо и на једнину (као и код — -игагит, данас Јсћ таг — №1г теагеи), а даље је из претерита продрдо и у остаде обдике. Код гдагода 1езеп надвлададо је напротив 8, и већ се у средњем периоду поред множине (шг) 1агеп јавља и (тог) 1азеп. Јасно је дакде да г у инФинитиву г ,гагода §агеп није ту на основу неког гдасовног закона, да није аостало из з као што веди г. Мадина, већ је просто продрдо из претерита и у остаде облике, пошто је тежња за изједначењем о-бдика бида врдо јака_ Сдичних појава има и код нас. Код обдика стрто/су, који се чује иоред правилнога стригу, оно ж није постало из г, пошто за то није било> никаква раздога, већ је просто продрдо из осталих обдика садашњега времена, у којима је сасвим оправдано; тако је исто гдас 0. код инФинитива иА'и, који би у ствари требадо да гдаси ити, продро из облика доЉ, по/ш и т. д. у којима је & сасвим оправдано, а није постао из т. Ту погрешку дакле, коју би неко учинио кад би рекао да је код иКи К постадо по гласовном закону из т, иди код стрижу ж из г, учинио је г. Малина кад је рекао да је код инФинтива §агеп г иостало граматичком разменом од 8. V Најзад још неколико речи о појави инФинитива 8т (8е1п). На стр. 597 веди г. Мадина о томе: „Место инфинитива шезап јавио се у каснијем старонемачком језику новосковани инфинитив згп ('зет,). Жесто 2. л. јЛ. имиератива узимало се веЛ у IX веку иоред и)'езе1 2 л. конјунктнва зИ (вегс!)" и т. д. Г. Мадина се за ове ствари очигдедно посдужио Вгаипе'от (А11;ћосћ(1еи1;8сће (јгатт.), само није тачно разумео смисао његових речи, те је на тај начин учинио једну замашну погрешку. Когод прочита његове горње речи, разумеће да се инфинитив зт јавио носде деветог века, и то већ и због горње стидизације, а и с тога што се у каснији старонемачки (зраШЉосМеи^зсћ, 8ра1а11ше<1еп1еи1;зсћ) рачуна језик једанаестог века. Ево међутим како то место гдаси, код Вгаипе'а (стр. 263): Апш. 2. 81аи Лез 1п1'. теезап, теекћег ћезоп^егз 1п а11егег /еИ а11ет уогћеггзсМ, зра1ег аисћ ет иеи§ећИс1е1;ег т!' згп аи!'. БегзеЊе ег8сћет! егз1; уегот/еИ Г>еГ Јз. ип<1. Т.; ће1 0. 181 ег с1а§е§еп всћоп ећепзо ћаи&§ аЈз теезап ипс! ћа! ће1 N. <1а8 иђег§е\\ г 1сћ1,.