Prosvetni glasnik

552

Ш>ОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Апт. 3. 8(;аМ с!ег 2. р1. 1трега<;. №езе(: тг(1 зсћоп Јт 9. јћ. уегетгеИ, «Ие. 2. р1. сопј. 8^ ^ећгаисМ..." Ако се Вгаипе у почетку горње примедбе (Апт. 2) и изразио мадо незгодно, он оиет није рекао ништа нетачно, иошто одмах у продужењу каже поименце кад се јавља инфинитив 81 п . Горњи знак Јз. само је скратида за Јзи1:>г, а под тим је именом познат старонемачки превод расправе Јзн1оги8'а Ш8ра1еп818'а »соМга ЈиДаеоз", који је очуван у једпом рукопису из краја 8-ог века (види Вгаипе, АНћосћ(1еи18сће8 Безећисћ 5 , 1902 стр. 169; раније је тај рукопис стављан у почетак 9-ог века). Инфинитив згп јавља се веК у том рукоииеу, дакле ош крајем 8-ог века. 1 Да би се погрешка која се поткрада г. Мадини, могда потнуно разумети, морам поменутн да нре подовине осмога века у онште нема никаквих немачких сиоменика, и да их је и из друге половине тога века врдо мало (види Вгаипе, Аћ(1. бгатт. р. 1); Ј 81(1 ог дакле спада у најстарије очуване споменике, и ирема томе- се гпј. згп (зејп) јавио још у најстаријем старонемачком, а не тек „у каснијем старонемачком језику", 2 М. Тривуиац.

Употребљена литература Већа§ће1, 0.: 6ебс1исћ1е <1ег (1еи1 ;8сћеп бргасће. 81га88ђиг§. 1902 (8оп<1егаћ(1гиек аив Раи1в 6гиш1т8 (1ег дегт. РћИо1о§1е 2 ). „ В1е (1еи18сће Зргасће. 3 Шеп и. Ве1р21§. 1904. Вгаипе, \\ т .: А11;ћосћ(1еи1 ,8сће СггаттаИк 2 . На11е. 1891. „ , : Аћпзз 4ег аћћосћ(1еи1;8сћеп ОгаттаИк. 3 На11е. 1900. „ ,: ОоШсће бгаттаИк. 5 На11е. 1900. Вгеппег, 0.: ОгипЉиде (1ег п-езсћЈсћШсћеп (јгаттаИк с1ег Деи(;8сћеп Зргасће. Мипсћеп. 1896. Неупе, М.: Беи(;8сће8 ^Убг^егћисћ. Ве1рг1§. 1890—1895.

1 Оба друга споменика Т (ТаМап) и 0 (04Мес1) из деветог су века; дакле се већ у деветом веку (т. ј. код ОкМесГа) лнфинитив втјавља толико исто колико и лтеаап^ 2 Као што сам истакао у уводу, ја сам за предмет овога рада узео само она нитања која заслужују иарочиту пажњу — било с тога што су од важности по ирактичну, школску граматику, било с тога што улазе у историјску граматику — а при том нису правилно решена. Остале спорне тачке нисам могао узимати у претрес већ ни с тога што су оне од споредног значаја; али су, осим тога, све те друге ствари махом изведене на чисто и самим рефератом г. Малине, односно одговором г. Предића, те би свако даље иисање о њима било сувишно. Да додам још да је г. Малина у своме одговору на одговор г. Предића, штамнаном у последњој свесци „Наставника" (март — април), само поновио своја ранија тврђења — бар у колико су у питању ствари које сам ја овде додиривао — те према томе ни после њега немам ништа да изменим у ономе што сам изнео.