Prosvetni glasnik

556

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

позната. — Живот је наш разноднк, многострук и исирепдетан. Зато и педагогика мора узимати многостручност знања и наука у обзир, те да у васпитном послу стави све то знање и све те правде у службу васпитању. Некога, баш та разнородност и испрепдетаност у животу и наводи у заблуду, да треба истаћи више циљева, којима ће се обухватити све то, целокуиан човеков живот, бар у ономе што је најглавније. Док на против, целокупна та грађа мора да буде у јединству, у вези, мора бити једнообразносги као што је и наша психа — наша унутрашњост. Васпитање се мора односити на чисто духовну страну човекову. Наша духовност, то је наша унутрашњост и она је једна целина, јер, као што је психолошки утврђено ми немамо нарочитих и иодвојених душевних моћи. Претпоставимо пред собом једног човека, чија унутрашњост т. ј. његова духовност није у јединству, то онда значи, да су му везе његових асоцијација покидане. У том случају, ми имамо пред собом једног лудака, а лудака нико не може ваепитати. Док напротив, није истина, да физички недовољно развијен или болешљив човек не може бити васпитан. Исто тако и онај човек, код кога није развијен естетички укус, који није извежбан у умешности свога носла, као и онај, који не располаже са каквом нарочитом интелигенцијом — сви они могу бити врло лепо васпитани! — За то нам најбоље сведоче они хероји, јунаци из оба устанка, које је васиитала наша српска задруга. Да не би било забуне, ја опет наглашавам. да васпитање не ис,кључује, већ чини потребним, све те чиниоце у васлитању, само им се ни у ком случају не може признати ириређеност већ иодређеност, коју захтева јединство циља. Ово истицање јединства циља не сме се схватити као једностраност или догматичносг, као што би понеко хтео да иредстави. Јединством циља, одржава се јединство, тоталитет грађе и ствара система у разнородности и многостручности сминрије са којом иедагогика оиерише. Јединствз је мета, крајња тачка, средиште у коме се стиче цео васпитни носао. Потребна је дакле система појмова у логичком јединству, а, оно што даје живота тим појмовима, то је каузалитет, то је узрочност у преплету грађе, на коју се процес васнигања ослања. Каузалност, дакле, а не хармонија разнородне грађе, чини систему у једној науци. Тек тада и телесно неговање, и естетичко развијање укуса и образовање и техничко развијање умешности и још маса других чинилаца, ко.ји стоје у служби васпитању, налазе своје ираво и стално место у системи појмова, у иреплету радњи, које се ради васпитања предузимају. Док се тако циљ васпитања не схвати, док, дакле, је/инство циља не иомогне, да се створи система, педагогика ће и порзд