Prosvetni glasnik
560
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
разума избијају у игри. Нагзн детињи за испитивањем, његов исиитивачки дух добија хране у игри. Сикорски држи шта више, да се деца стога играју са играчкама у води, у купатилу, да би им испитада хидростатичне особине. Усдед овог нагона за сазнањем, дете ће радо распорити трбухсвојој лутки, раставити своја колица, е да би дознало, из чега је све то начињено. Често пута, детиње су игро права научна истраживања, решавања малих проблема, што их деца сама себи задају. Кант иде тако далеко да тврди, е се деца играју слепога миша стога, што хоће да сазнају, како ће се спомоћи без једнога чула 3 . Игром се буди детињи нагон подражавања, на коме се оснива, по Прајеру, учење говора у деце, као и социјално наслеђивање културе с колена на колено 4 . Мала деца праве већ рано, у игри, проналаске, смишљају радње, н. пр. копају по песку, граде в&де за воду, подижу насипе. Њихова духовна радљивост изазива се у игри, која им даје повода за разноврсна поређења, као играчака са стварним предметима и лицима. Игром се енажи саморадња; но Селију, ирава је игра саморадња и подражавање 5 . Ну изузев децу без духа и тупу, игра није никад празно подражавање, већ весело проналажење; у њу се сливају све подобности детиње интелигенције. У неким играма превлађује, тако, геометриско мишљење, изналажење правилних облика. Мишле прича о једном детету од 18 месеца, како је радосно пљескало рукама, кад је успело да намести две дрвене коцкице једну поврз друге". Од нарочите важности је игра за радљивост детиње маште, која се тада тако рећи испражњује, добивајући и нова постицаја. Деца су, уопште, богата маштом. Детињство је доба снова и улеишавања још непознатог света бојом уобразиље, доба срећне обмане. Својом уобразиљом деца дају играчкама својим, нарочито лугкама, живота, покрета, рада. Какво блаженство за децу да стварају, комбинују, да се одају илузијама. Од столице стварају кочије, од очева штапа — коња, од лутака — жива лица, „децу детињу." По Селију, игра је она радљивост детиња, при којој се чулни свет покрива и умотава велом маште; то је маштино нословање, претворено у видљив облик'. Пратећи чулима нредмете и појаве у игри, дете развија своју пажњу. Прајерово дете је у 14 месецу сиуштало поклопац на кантици 79 пута да падне и звекне, пратећи то с нарочитом пажњом. Прве клице човзкових уметничких пословања и радња находе се у дечјо.ј игри; стога је Шилер изводио постанак уметности уопште из слободне игре (у „Писмима о естетичном васпитању). 8 Млади Канова, кад беше
Рзус11о1о§1е а1з ОптЗллчввепзсћаЛ (1. РаДа^о^Гк, 1904. стр. 174. — 3 Сотрауге-Шег, исто д. стр. 349. — 4 К. бгооз, 8р1е1е (1. Меизсћеп, Јепа 1899, стр. .'383. — 5 1>-г Ј. 8и11у-841трД, Цп(;ег8исћип§еп ићег сИе КтсШек, 2. изд. стр. 42. — 6 Сотрауге-Шег, Исто. стр. 344. — 7 биПу-б&прИ. Исто, стр. 41. — 8 1)-г М. Јаћп. Исто, стр. 176. —