Prosvetni glasnik
НАУКА 11 НАСТАНЛ
63
симетара у ширини, толико је редова у овоме комаду табде или у овој површини. Је „аи онда тешко изнаћи? — Хајде сад да измеримо новршину овс собе што се зове наша учионица и.ш школа. Могу ли то мерити овим малим (десиметром квадратним)? — А чиме ћу ? — Зашто? — Ево, гледајте!... (Мерити ону сдободну страну пред ђацима). Измерити цео ред. Ако што претокне, то оставити, јор би прешло стотину). Дакле, има шест мотара и нешто више. Оно више нећемо да рачунамо. Ево сад други ред: један, два, три, четири, пет, шест и нешто више. А колико беше у првом реду? — А овде у другом ? — Ево даље, трећи ред: један, два, три... итд. Колико ће бити у трећем? — А колико беше у другом? — А у ирвом? — Колико ће да буде у четвргом? — А у петом реду? — А у шестом? — А знамо ли колико ће редова да буде? — Колико? — Откуд знаш? — Ко сад може да погоди, да не меримо даље: кад у сваком реду има по шест квадратних метара, а наша је школа д\га-чка једанаест (или колико буде) метара, колико онда има свега квадра [иих метара у иовршини њеној ? — Откуд знаш ? — Ми см > могли да меримо и овако: пзред овога зида, по дужинп, и онда би у првом реду изишдо једанаест квадратних метара, овако...- (покушати да се мери докле се може од клупа). И, колико има у ирвом реду?Колико ће да буде у другом? — Колико је то свега? — А у троћем? — У четвртом ? — Иетом? — Шестом? — Има ли више? — Колико је то шест редова но једанасст у свакоме? — Зато, кад хоћемо да знамо коликаје површина, шта треба да радимо? — Хоћемо да знамо колика је учионица 1 разреда, шта треба онда да изморимо ? — Хоћемо да знамо, колика је површииа ходника некога, иа пример овога пред школом, шта треба онда да радимо? — И онда знамо колико је редова и колико је метара у свакоме... — За још веће новршине има квадратни ланац, али то ћемо направити у нољу, те да видите колики је; јер овде не може да стане. Зато сутра донесите своје „ланце"... (Наставиће се).
ДЕЧЈЕ ЛАЖИ
Развитак детета је кратко, збивено понављање развитка човечјег рода. Стуиањ детињства нодудара се, према томе, са ступњем примитивног, природног стања људскога рода; дете је у свему слично дивљаку. Стога вели Лабријер о деци: „Деца су охола, презрива, сурова, неумерена, завндљива, лена, плашљива, лажљива и притворна," Ове