Prosvetni glasnik

НАУКЛ II НАСТЛВЛ

79

мерно њиховој крупноћи корпускуле су толико исто удаљене од средипгта атома, кодико су планете удаљене од средишта сунчевог. Из овога видите, коллко је оправдаио поређење између сунчевог система и атомског система. Број корпускула, које се витлају око средишта атома великије. У водониковом атому, у коме их има најмање, вероватно их има од 1000 до 2000. У атомима других простих тела има их по броју сразмерно њиховој маси. У атомима оних простих тела, чије су масе редативно веллке, као у атому урана и радујума има их вероватно више од 300О00. Ми смо већ видели, да су корпускуле увек једнаке, па произлазиле оне из атома гвожђа, бакра, водоника итд. Није немогућно, да су и позитивна језгра такође склопњена из једнаких честица у атомима свију врста. Тада би се атоми разликовали ие по врсти саставне материје него по количини позитивне материје или иозитивног електрона, и по броју и распоређају корпускула или негативних електрона. Тако јо дакле могућно, да нас теорија о корпускулама води ка јединству материје, ка оној идеји, која се много допада ФилосоФима; ово јединство није баш потпуно, пошто би по теорији о корпускулама морало бити две различне основне материје: једна је позитивна електрона, која се не може да одвоји од своје позитивне електрике, друга је негативна електрона, која се не може да одвоји од своје негативне електрике. Али би овом малом заплету била последида друго врло важно упрошћење: ово би две материје постале то исто, што и оне две електрнке. Најпосле један од најважнијих резултата теорије о корпускулама припада номачком Физичару Авраму. Он је показао, да је иперција, она основна особина материје, која је усвојона још од вромена Галилејовог, нужна последица начела о одржању енерги .Је и оних закона Електромагнетизма, који су били познати, ако је атом састављен од малих електризованих тела једно од других јако удаљених, у размери њихове крупноће, то јест ако атом има баш онај састав, какав ваља усвојити према горњим разлагањима. Тако се дакле чини, да јо маса материјо последица електромагнотне појаве. Дакле је основни закон о одржању масе, који је увек тачан у појавама свију врста, у хемијским, физичким и механичким, само последица закона о одржању еноргије, са новим ногледима на састав маторије. У место, дакле, да се п.жушава тумачење електричних и магнетних појава законима Рационалне Механике, као што се негда безуспешно покушавало, сада се чини, да треба напротив тежити к томе, да со закони Рационалне Механике изведу из закона о Електромагне-