Prosvetni glasnik
80
11ГОСВЕТЈШ 1'ЛАСНИК
тизму. Тако ће тада Механика бити постављена на шире, па по томе и чвршће темеље. 1 Ја завршавам Г-ђе и Г. Г. модећи вас за извињоње, што сам тако друго говорио. Бићу срсћан, ако ви узмогнете понети собом са овог предавања утисак, да је недавно извршено једно велико и шшдно откриће у науди. 29. IV. 1905. Еетие 8с1еп1;1Ддие Нревео Д-р Стев;ш Мпрковић
НАУЧНА МИСИЈА УЧИТЕЉЕВА
I Учитељ и психологија Учитељ има одмора, ма како био он редак. Многи радници завиде учитељима на четвртку и распусту: а како мођутим треба тај одмор да употребите? Две врсте посдова много боље одговарају, но све остале врсте послова, вашем позиву: истраживање научних истина и ширење моралних истина. Кад је ваша педагошка мнсија довршена, тада можете сами себи створити другу двоструку мисију научну и друштвену: како да је схватите? Да ли је прогрес наукс оно на чем ви нарочито тежите да сарађујете ? Вама треба да изаберете између разних врста посдова; можете претурати архиву ваше општине, посматрати стање и промене на небу, можете изучавати поједине дијадекте или прикупљати сгене и камење; али имају две науке за које сте ви специј-алло спремљени да их обрађујете: то су оне науке које имају са иедагогијом најтешњи однос, психологија и социодогија. Какве услуге, и шта можете ви учинити и користити првој науци, исихологији ?
1 Из теорије г. Макс. Аврама сдедује, да је маса неког теда иезависна од своје брзине само онда, кад је ова брзина мала врема брзини светдости. То вреди за све брзине плаиета. које су до сада проучаване у Механици па и за брзине. Али ако се брзииа прибдижује брзини светдости, онда маса расте са својом брзином, и тежи ка бесконалности, кад се брзина нрибдижује бесконачно брзнни светдости, а то би звачило, да неко тело неби нигда могло да доби.је брзину једнаку или већу од • брзине светдости. Ову је последицу теорије Г. Макс. Аврама потврдило нскуство. Из радио - активпих тела издећу корпускуле, које су усваком погдеду истоветне са корпускулама катоднвх зракова. Измерене су и њихова брзина и њихова маса на разне начине, које смо споменуди. Нађено је, да корпускуде имају разие брзине; за неке корпускуле ове брзине достижу 95°/ 0 брзине светлости. Ну при растењу брзине расте и њихова маса и то саобразно бројевима изведеним из теорије Г. Аврама.