Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

437

„Умири се, драги Перо", рече она, „ја сам сваки дан уштедела по нешто. Док ти не нађеш друго место, имаћемо од чега да живимо. За два месеца имаћемо доста, а за то ћеш време и ти гатогод наћи". Да честите жене! А можете мислити како је Петру оддакнуло на срду. Он је знао, да Цецилија оставља новац на страну, да штогод уштеди, али за тај новац требало јо купити зимње одедо целој породици. Сирота Цецидија баш би требала једну хаљину! Ова што је сада има, поред све пажње, већ је издала и на више места је закрпљена. — Али она већ не мисди више на ново одело, и ако је мислила, да се понови о божићу. Сада је прва брига, да се подмире животне потребе! Петар је погледа, а она са веселим осмејком и душевном мирноћом прича о сасвим обичним догађајима и дневним новостима као да се ништа и није догодило. Поред све своје забринутости Петар заспа задовољно, а кроз сан зачу како се његови суседи свађају. Сусед, што одмах до н.ега станује, заједно је радио с њиме у Фабрици. П он је сада остао без посла, али његова жена ниЈе ни близу што је Цецилија, због тога -је целу боговетну ноћ и трајала свађа, јер због рђаве кућевне економије није било ништа заштеђено. Петар и Цецилија — нема сумње — морају се добро стегнути, али за месец дана Фабрика продужује рад и Петар ће поново почети да ради. Тада ће малишани добити топло одело и чизмице, да могу и ио киши и по улици ићи. Прође и опет једиа година, а мајка Петрова умре. Он је био добар син и веома је волео своју мајку, за то му је овај губитак сада врло тежак. У вече се ни о чем другом и не говори ного о драгој нокојници. Са мајком су син и снаха увек у љубави живели. И ако је имала по пеку погрешку, Цецилија .ју је волела и никада се није с њоме свађала. Млада жена знала је добро, да мора по коју од старице и прогутати, ако хоће да одржи мир и ред у кући, а то је дужна већ и према свомо мужу. А и како би друкчије она могла потврдити и посведочити своју љубав према мужу, ако не на тај начин, што ће за његову љубав да сноси погрешку од лица, које је њему тако мило и драго. Он зна да је Цецилија увек била блага и трпељива, чак и онда када је морала од сгарице неправду подносити. Због тога са поштовањем, са захвалношћу према жени сећа се он оних радосних дана, које је његова мајка са њима провела, утешен, што себи нема шта иребацивати, јер је уверен да је мајку до гроба неговао онако, како захвалном сину и увиђавној снаси приличи. И још неколико година. Деца пођу у школу. Увек су пристојно одевена и чиста, а марљиво уче па су нонос разреда, као што је и Петар понос Фабрике, у којој ради. Сви који га познају, признају да