Prosvetni glasnik

438

ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК

је Цсцилија и жена и мајка, каквој равне нема. Она прва устаје а последња деже. Суседи је иредусретају са највећим поштовањем, а кад куда оде она буде прва послужена, јер свак зна, да .је њено време скуподено. Већ два дана, како Иетар има страшну гдавобољу. Троћк дан дође он кући о нодно, сав црвен у лпцу, са очима мутним и крвавим. Болестан сам, рсче он. Цецилија одмах спреми постељу, јер јо видела да со живот њеиог мужа налази у оиасности. Али она мора имати храбрости. Збиља свака болест изгледа да дуго траје, јер се у човеку помеша страх са надом. Кад је она била болесна, њује Петар неговао, сада је род на њу. Деца, умивена и очегаљана са добрим доручком у торби одлазе у школу, а Цецилија остаје уз болесничку ностељу свога мужа, који је од тешке болести и не нознаје више, али када се освести иреко лица му пређо радостан осмејак, а тоЈе за Цецилију велика награда. Већ два дана, како не долази к себи, па Цецилија не сме да запнта лекара за његово мишљење. Срце јој се скупило, али она само ћути. Од упггеђеног новца јога је врло мало остало, шта сада? Најзад дође и последња ноћ страганија од свију до сада. Деца спавају. Да ли да их пробуди, да се опросте са оцем. Не, ваљда јога није све пропало... Када је свануло, Петар се пробуди и Цецилија одмах виде, да ју је познао. „Моја добра жено", рече он. Он јо спасен! Он ћо оздравити! Али сада треба почекати док се постеиено буде опоравио, а она нема ни паре вигае, а овамо троба јаја, меса, вина. И све то вредна жена набавља поштеном својом зарадом, а поред тога ни деца не оскудевају. Све се може, кад се хоће. „Ти ми и сувишс много пеглаш, ти друго ништа и не радиш", рече Пстар Једнога дана. „Е драги мој, да ја нисам ово последње време пеглала, не знам, куда би се дела", рече Цецилија са радосним осмејком. „Још као млада девојка изучила сам ја ту вештину, па видига, како нам је она сад добро дошла." Потар загњури главу у јастуке, јер га је било стид, да се заплаче а Цецилија се начинила, као да ништа од свега тога не види, али када му се приближила, да му да воде, он јој стиште руку у знак захвалности, што је она врло добро разумела. обог тога је она и ослабила, што је но читаве ноћн радила, док су њени спавали.!. Али кад оздрави, ои ће све надокнадити, што су сс за вроме његово болесги напатили. П најзад Потар оздрави и