Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

461

љима гимназиским, који имају своје одређене часове и не могу их мењати, барем је лако ио основним школама, где учитељи сами могу распоређивати своје часове. Наше су учионице у велико.ј већини с ове стране испод сваке критике. Зато баш и лежи на наставницима већа дужност, да пазе на време, те да лепим временом додају' оно што учионице својом неподесношћу узимају. Они су дужни прво узимати часове онда, кад је више светлоети. Друго, они и тада треба да подесе завесе тако, да не пада јака свегдост и да она не додази косо, хоризонтално, него колико је могућно више озго, отвесно, и мало с леве стране. За овим ваља прегледати цртаћи прибор и како деца седе. На седење ваља нарочито пазити. Ако деца не седе до.бро, усправно и правилно, онда не само што ће кварити вид, кривити кичму, слабити дисање и крвоток, него неће ни цртати лепо. А да зло буде још веће, ово неправилио седење пређе у навику и после га је теже исправити него у почетку упутити. Од прибора цртаћег најглавнија је писаљка. Она мора да буде добро зашиљена, а по тврдоћи најбоља је НагсктиШ број 2. Онда једино ваља децу упутити, и стално упућивати, на то: да не иритискују, да не повлаче одмах пуне црте, него благе, танке потезе као паучина, докле се најлре не обележи где и гато треба, па ће се после лако подебљати што и колико затреба. Најпре дакле просту мрежу, на после цртеж, који ће личиги на предмет. Овако ће се најбоље избећи и она најобичнија мана у деце, да брљају и непрестано бришу. Онда се неће морати деци закраћивати употреба гуме, као што данас чине многи наставници, да би спречили ово. При самом раду најбоље је да учитељ иде од ученика до ученика и да им прегледа. Том приликом даваће им и упута у ономе што у кога опази као најкрупније. Један потез његовом руком, једнаједина црга повучена пред очима детињим како ваља, једна једина наномена ма о чему може учинити преврат у души дечјој. На послетку ваља упућивати децу, да чувају своје радове, да их чешће прегледају и поправљају. Лоиг је знак, ако деца своје цртеже не воле и једва чекају да их се курталишу. Она треба да их воле, да се њима поносе и да их чувају за спомен. У овоме им и школа може помоћи, чуваЈући им најбоље радове. А приликом испита они ваља да буду изложени, те да их и публика види. А најбоље цртаче ваља нарочито и потпомагати. Наглашујем наставницима још једном: негујте ову уметност, јер што више негујете њу, то више спремате децу за 4 практичан живот и више негујте и саму душу њихову. * 31*