Prosvetni glasnik

НРОСВЕТНН Г.1АСНИК

и-согг Не шбо1еп1; (рагсе ^ие тоиз ал1е/ е1е 111бо1еп1, зато гито, јер сте били безобразни). Је пе 1'6соп4е р1из ^ие роиг 1а сопзо 1ег (роиг (]ие је 1а сопбо1е). СогпеШе. 6аН1ее а е(;е 1иге а П гкјшз Ш оп роиг могг ЛИ (рагсе ди'П ауаИ (Ш) ^ие 1а (;егге 4оигпаН. Мте с1е 8(;ае1. Роиг са инфипитивом изражава каткада и уступање: II е§1 Меп §гап(1 роиг •Иге 81 јеипе (и ако је, премда је тако мдад). 4. Раг са инфинитивом, изражавајући средство, употребљава се као неирави додатак само после глагола соттепсег (почети) и јгпгг (свршити). II соштегкЈа раг поив гпјиггег , он поче да нас вређа (поче вређањем нас). — Уоиб Јпигег раг 1е јагге, ви ћете најзад то учинити. Је соттепсе раг гарргосћег 1ез (Нб^апсеа еп (Нт1пиап1 за {огШпе (1е тоШе. АиЈ>1ег. — Уоиз т'ауег рге(Ш, тПог(1, ди' ип јоиг поиз 1ш1гоп8 раг поиз агтег. 8сп1зе. Место неодређеног начина као предлета. Неодређени начин као предмет долази обично после глагола чији смнсао допуаује. Примери : Је пе репза18 раа Нге соппи <1е 1и1. 8спђе. — Ј'еп1;гергеш18 Л'есггге 1а §;иегге с1е Р61ороп6зе. Б'А1)1апсоиг(;. — Оп ате а Лергпег 1ез аи(ге8, ша18 оп п'а1те рав а Иге Легте. Ба Косће1оисаи1с1. Ако н неодређени начин који служи као предмет има и сам за предмет личну заменицу, ова долази пред глагол који захтева неодређени начин као допуну, ако је то неки од глагола: а11ег, /агге, еп1епЛге, 1аГ8$ег, ротогг, 'оогг, ^епгг који са неодређеним начином образују као неку врсту једног израза. Примери: 1)Јеи ев1 езргП;, е1 се п'еа(; дие раг ГезргК; с[и'о11 1е реиЛ аИегпф-е. Возвие!;. — Сез раго1ез 1е Кгеп!; агге1ег. 1Јв К§аго. — Раззап!; 1С1 роиг Г а11ег скегсћег, ипе ауеп(;иге раг 1е с!е1 сопсегИ те К( уогг 1а сћагтап1е ЕНзе. МоНеге. — Бп езргН таНп 1ез ГгаИег (1е &Н»1е8. ВоНеаи. — Оп те кгеМ скегскег с1е 1ои8 1ез сб(е8. МоНбге. Изузев само ове изреке овако склопљене, заменица као предмет меће се само у поезији иред глагол главне реченице који захтева после себе неодређени начин. Нроза вечито занета јасношћу усиљава се да приближи заменицу - предмет уз неодређени начин, то јест да га стави преда њ. Од два израза: ЈУоиз ггопз 1ез ^огг и поиз 1ез ггопз Ђогг, први је аналитичнији и према томе јаснији; други је, веле Французи, грациознији и збијенији. Према аналитичком духу Француског језика, први је однео нобеду над другим, барем у прози, где се заменица-предмет врло ретко ставља пред глагол, него готово увек пред неодређени начин. Примери : 81 се п'ез(; еих, дие1з ћоттев еизаеп^ озе 1'епГгергепАге. Аса(1етје. — Оп а ри еп8ш(.е УаЛјогпЛге а (1ез уегћеа ЈЧт зепа 1ои1 аи(;ге. Вгеа1. — Је Га1 уа1пси, тас1ате, е(; је уа18 1е гепдег. УоНаНе.