Prosvetni glasnik

НЛГЕА Л ЛАСТАВД

48б

нодмвт било подмет, било прави или ноправи предмот главне реченице. Ова се реченица везује за. прву помоћу какве везе или предлога као што еу: да, јер, зато што, док, а, а да не, итд.; иошто, кад итд. Врло ретко ова конетрукција се налази и у српском језику, и то нарочито после глагола клети се, кајати се и то само у појезији: Клела се ђевојка в'јенца не носити, каја се ђевојка в'јенца не носити, док се у прози такве инФинитивне реченице увек изражавају аналитички: Куне се да зна ту ствар; каје се што се није наносио лепе одеће. Неодређени начии као неправи предмет после нредлога запб, аргез, роиг и раг. 1. Неодређени начин садашњег и прошлог времена с предлогом 8ап8 пред собом (занз репзег, запз раг1ег; запз а^огг ии, запз еГге аггте) нреводе се на. српски са дотичним одречним прилозима садашњег и прошлог времена (не мислећи, не говорећи; не видевши, не приспевши), или аналитички са садашњим или прошлим временом показног начина, пред којим стоји одречна речца а не, а да не. На пример: II 1е 1 'аЛ 8ап8 репзег а ГИеи, он то чини не мислеКи на Бога, или а не мисли на Бога. — II ев(; шог! 8ап8 акои ^и за ра1пе Пћге, он је умро не видевиш, или а није видео, своју отаџбину слободну. 0 Г )н:и ухуаШ, роигдио1 ауопз - поиз е4е 81 1оп§'4ешр8 8ап8 уоиз Аесоиег поз аЉс(;шп8? Возбие!. — МаЛаше, запз гпепИг, ј'е(;а18 (1е уоиз еп реше. МоНеге. 2. Инфинитив арошлог времена с нрилогом аргеб пред собом (аргез агогг раззе, аргез еГге пепи, аргез з'е1ге ЂаГдпе) преводи се на српски глаголским прилогом прошлог времена: ирешавши, дошавши, окуиавиш се; или са прошлим временом ноказног начина: иошто је ирсгиао, иошто је дошао, иошто се окуиао итд. Ова конструкција инфинитива прошлог времена води своје порекло из латинског језика: она стоји обично у почегку реченице ако је подмет заменица, или одмах после подмета-именице: Сезаг, аргез стогг роипи аи р1из песеззагге, соиги!, . хћог1ег 1ез 8о1с1а1з (Саезаг песеззагпз гебиз гтрегаНз, ас1 соћог1:аш1о8 тППез (ЈесисигН). Примери : Аргез акогг <1те, поиз аНатез 1е уо1г. — Арге$ 8'еГге Ђагдне, Н а11а «е рготепег. — Харо1бон, аргез жоп разве 1а Магпе, з'аиасћа а роигзипте В1исћег. ТМегз. — РИ Иа теигепк (;оиз 1еа Деих (гор Ш, аргез агоп 1гасе сГип гауоп ћгШап! 1еиг аррагкмп скпз 1а ШегаШге (И обојида умиру врло рано, обедеживши (или: иошто су обележили) сјајном прЈггом појав свој у литератури). Св. Вуловић. 3. Роиг са инфинитивом садашњег времена употребљава се место роиг цие са савезним начином: Ј'а1 1'аН се1а роиг 1ои(: запогг (роиг дие је гот засће, да бих све сазнао). Роиг са инфинитивом ирошлог времена унотребљава се место рагсе ^ие (зато што, јер) са показним начином: Уоиз ауег е1е риш роиг