Prosvetni glasnik

наука ц настава

487

У српском језику краће (ненаглашене) лнчне заменице као предмети сматрају се као енклитике, и као такве оне увек долазе посде прве речи у реченици на коју се наслањају. Црема томе, ако краћа дична заменица служи као прави предмет неодређеном начину, који заииси од неког другог глагола, она долази одмах посде глагола који захтева неодређени начин, ако реченица почиње са тим глагодом, а посде неодређеног начина ако реченица почиње њим самим. Примери: Можеш га увредити. — Смеш му казати. — Увредити га можеш врло дако. — Казати му не смеш ни за живу гдаву. Ади, ако треба заменицу као предмет истаћи, онда се у српском уиотребљава дужа заменица (наглагаена). Њено место у том случа.ју није утврђоно, што зависи од онога који говори. Примери: Мене могу оставити да им кућу чувам, а тебе могу узети да им какав други иосао вршиш. — Ако има потребе. могу и тебе узети да им у цослу ломажеш. — Не смеј се туђој несрећи, јер она може снаћи и тебе. оиако исто као и друге. Остали елучајеви употребе ииФинитива: I. С пред «Догом а пред собом. 1. После многих придева дично употребљених употребљава се инфинитив с предлогом а пред собом. У том случају он има активно или пасивно значење: евсПп а аИепЛге, склон да чека; 1'асПе а зепигге = ЈасИе а еГге зе&иИ, лак да буде ареварен (да се лако ареварити). Ево прегдеда најчешћих од њих: 1'асПе лак мс1го 11 вешт (ПШсПе тежак ћађИе вешт, умешан ргорге удесан, способан рагеззеих лењ, спор ћоп добар рге<; ) • готов ћеап леп сПзрове } јоП леп, умиљат Ше1е веран ар1е подобан епсНп накдоњен ајзе лак, довољан 1оп§ дуг таШзе мучан, тежак иШе користан рготр!, брз Ш1р0881ћ1е немогућан 1еп1 даган, спор сипеих радознао 1агсШ' спор 1па1е жалостан итд. Примери: 8'На е1а1еп1 /гсШез а дагАег 1ез 1 ојв , Гетрјге готат 1еиг зегаЛ (Јопп^. Воз8ие4. — Сеих-1а зоп(; ргоргев а адп чш 1и41еп4 роиг диеЦиез 1(1еез с1аћ'етеп1 арегдиез. Воитш. — Ба поиуеПе ез4 еп 4ои4 саз гтроазШе а иеп/Уег. 1јв Тетрз — Се дш ез(; Ђоп а ргепЛге евЈ 6о» а гепЛге. — Се туз1еге зегаИ 1опд а АеАигге. Воазиег — 0 §епв ваиз т(;е]М&епсе е(; сГип соеиг ХагАг? а сгогге 1ои1 се ^ие 1ев ргорће1ез оп1 (114! 1л1С, XXII. — Тои1 се1а ев(; Неп агве а Агге, та1в Аг^гсИе а јагге. РбпеЈоп.