Prosvetni glasnik

492

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

стори појединих тела исиуњеии су материјалном средином, назватом етар. Таласањем или вибрирањем тог етра преноси се енергија с једног места на друго. Овим су згодно објашњене и протумачене све оне појаве, које се првом теоријом не могаху објаснити. Ова је теорија назвата Хигенсова Ундулациона или вибрациона теорија, по имену чувеног Физичара Хигенса (1678), који је и поставио. Многи су се научари бавили тим питањем: каква би била та неопажљива материјална средина — етар, као и то, какве би му биле Физичке и хемиске особине ? Лорд Келвин му је рачунао чак и тежину. По њему, у једном кубном сантиметру простора бидо би етра један трилионити део грама. Кад се дакле етар посматра као материјална супстанца, онда он доиста мора имати и оне особине које има и материја, а то су маса и хемиски аФинитет. Јасно је да би густина његове масе морала бити врло незнатна. Другим речима етар би морао бити врдо дак, како би могао испунити цоду васиону. Тако исто и аФинитет би му био врло слаб, како не би ступао у реакцију са атомима других теда, пошту су им атоми у сталном додиру. Познат је читав низ елемената којих је аФинитет тако слаб, да се не једине ни са једним другим елементом. Н. пр. Аргон, Ксенон, Неон итд. Хелиуму н. пр., поред тога што је слаб аФинитет, и маса је тако лака, да га нема у досегу земљиног привдачења, премда је врдо јако распрострањен и скупљен око звезда, чија је привлачна, снага много већа од привлачне снаге наше земље. Први пут је откривен у сунчаној атмосФери, испитујући сунчани спектар. Исто тако има и гасова који су тако лаки, да и кроз чврста тела пролазе. Водоник н. пр. пролази кроз усијану платину. Особине које се приписују етру нису, као што се види, без аналогије и само га треба поставити у ред осталих елемената, јер сад ништа не стоји на путу да се каже: и етар је такође елеменат. И доиста је то славни руски хемичар Мендељев и покушао. То је он учинио помоћу свог чувеног „Периодичног система" и Формуле за израчунавање брзине код гасова. Ако се тежина једног атома водоника — као најлакшег познатог нам гаса — означи са један, то се може на разне и сигурне методе израчунати и тежина атома свих осталих елемената у односу на атом водоника. Уреде ли се елементи по величини њихових атомских тежина у вертикални ред, показаће се једна чудновата појава. После једног извесног броја тако уређених елемената долази се на такав елеменат чије особине показују са почетним чланом потпуну аналогију. Сад се овај елеменат стави на чело другог вертикалног реда, следећи елеменат овога реда показује опет аналогију са другим