Prosvetni glasnik

33*

НАУКА И НАОТАВЛ

493

ел.ементом првог реда итд. Ово се понови неколико пута, те се на тај начин добије једна таблица, чији вертикал.ни редовн садрже чланове. чије су особине постепено аналоге. Тако исто и сви чланови хоризонтадних редова показују сличне промене особина љихових појединих чданова. То је тај генијални и знаменити Мендељевљев „Периодичнп систем." Помоћу њега констатовано је да постоје још многи елементи који нису били познати, јер су се у овим редовима јављале празнине, а чије су се особине могле тачно унапред одредити. Тако је сам Мендељев пре 30 година предсказао нов елеменат Германијум, који је наскоро после тога откривен, — са свима његовим особинама. Сад он мисли, да се етру може наћи место у тој таблиди. Пошто је он по тежини најлакши а по афинитету најслабиЈИ елеменат, то га он сгавља на место почетног члана свих елемената, дакле као нулти члан нултога реда. Мендељев је покушао да одреди и специФичну тежину етра. Сваки гас има и извесну брзину којом се његови молекули крећу. Па пошто је кохезија код гасова незнатна, то се они шире, докле им то простор допушта. Брзина ова зависи од температуре и густине гаса. Ако би се ма на који начин могла израчунати та брзина, то би се онда простим рачуном добила и густина гаса, дакле спепиФична тежина његова. Познато је да што се год са већом почетном брзином баци неко тело у вис, то ће се оно удаљити више од земље. Али због привлачне снаге земљине мора се опет повратити. Ако је та почетна брзина врло велика, лако је онда замисллти, да може наступити случај да тело изиђе из СФере привлачења земљина и да се више и не врати. Ово мора да је са етром. Брзина којом се његови молекули крећу мора бити тако велика, да потпуно савлађује привлачну снагу не само земље већ и свих осталих небесних тела. Само тако етар може испунити цео светски простор. Као што је познато, привлачна снага поједииих небесних тела зависи од њихове масе. Сунчева је маса 325.000 пута већа од масе земљине. А до сад највећа позната звезда је 33 пута масом већа од сунца. Пошто се не сме узети да је ово у исто доба и највећа звезда, то је Мендељев претпоставио, да је маса највеће звезде 50 пута толика колико маса сунчева. Полупречник таке звезде био би 26,10 8 м. Мендељев је прорачунао, да би се један елеменат могао отргнути из СФере привлачења једне таке велике звезде, морала би му брзина бити 2.240 Км. у секунди. Из ове брзине, коју би етар морао имати, па да би се могао распрострти по целој васиони и бити носилац светлости, пзводи се његова атомска тежина, која би по томе рачуну била 0,00000096. Густина егра је, дакле, приближно, милион пута мања од густине водоника, а његови атоми крећу се брзином 2240 Км. у секунди.