Prosvetni glasnik

614

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

романтицима и натуралистима, о поезији, скултури, сликарству, архитектури, музици — и ово помоћу гравира, Фотографија или репродукција у гипсу, које би служиле као прва очигледна настава; уз припомоћ оних других средстава очигледне наставе која би дали какав добро изабран текст из Виргилија или Тацита, Расина или Ига, мисли ли се зар, да ученици у томе не би нашли никаква интереса, да не би отуда добили у исто време више уживаља и користи него ли из чисто историског или философског метода? Данас се више неће да проФесор Фамилиаризује своје ученике са метонимијом, пролепсом, силепсом, хипотипозом, хипалагом, хипербатом, антономазијом, катахрезом, синекдохом; и оправдаво је што се оставља ово реторичко цвеће .„да се мирно суши у хербарима". Али зар је настава књижевности и опште естетике студија катахрезе или антономалије ? Не треба мешати философски дух са дидактичким духом: ФилосоФија утврђује начела и Формулише законе, било извесне, било вероватне; дидактички метод претендује да даје правила и упутства; колико философски погледи дају интереса, толико реторичка правила стварају досаде. Па ипак је неправедно што се хоће да се из наставе извади свака дидактика, пошто најзад има правила о писању, као и о сликању или о скултури. Не могу се, свакако, причајући историју сликарства стварати сликари. Ми би смо такође желели да се ученици не ограниче само на књижевност, него да се упознаду и са осталим уметностима. И овде, жена ће моћи једнога дана знати више од свога мужа, јер наставни програм девојчица садржи историју уметности, „нарочито практичну и праћену посетама музеја и споменика". У осталом, програм је и сувише историски, а требало би да је више естетички: ту се, као увек, изгубило у учености. ,Шта се разуме под уметничким делом. — I Стари еек. Египћанска и асирска уметност. Грчка уметност; грчка архаичка уметност; Периклов век, Александров век. Велике уметничке школе ујелинском свету после Александра. Етрурска уметност. Римска уметност. Како је разумео грчку уметност. — II. Средши век. Хришћанска уметност у Риму. Византиска уметност. Арављанска уметност у Сирији, у Шпанији, у Египту. Романска уметност. Готска уметност у Француцуској, у Немачкој, у Итадији, у Шпанији, у Енглеској. Грађанска уметност у средњем веку..." — А зашто не и војничка архитектура? И заиста, она Фигурише у програму: „војничка архитектура у средњем веку!" — III. Обнова. Почеци Обнове. Обнова, поглавито у Италији и у Француској. Различно школе. Уметност у ХУП-ом веку". Зар се не би могло дати мало учошћа и другом полу у овом упознавању са уметностима? Може бити чак да би се будући војници интересовали више .за „војничку архитектуру средњега века". Али оно што би више вре-