Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

515

дело од целокупне. ове историје, то би било елементарно изучавање начела разних уметности и најславнијих ремек-дела, номоћу гравира, -ФОТОграФија и репродукција у гиису. Ми би смо, најзад желели, као што то захтева Г. Маневрије, да об да разредима, учионицама, местима за састанке иди одмор, пријатан и уметнички изглед. Данас се могу јевтино репродуковати одличиа дела из сликарске и скудтурне уметности, бидо Фотографијом, било фотогравиром, бидо ливењем, бидо светдосним пројекцијама. Уметност се учинила, као што се вудгарно каже, доступном свима кесама. Зашто се не користити овим напретком да с.е декоришу наши кодежи, да се учини тако да, води г. Маневрије, „да зидови, саме ствари говоре и поучавају?" Са овога гледшпта, основна настава је измакда средњој, нарочито за наше лицеје бида би корисна једна добра очигдедна настава, спојена са наставниковим лекцијама и нарочито са наставом еаморадње. Није ли Платон рекао да мдадић треба да буде окружен -само лепим стварима и депим дедима? У томе се н|лази и оправдана примена закона сугестије и закона симпатије. Памћење детета прилагођава се без напора речима и облицима језика који чује да се говори око њега и који је као иека догика која говори; исто тако, кад би •се деца окружавала свим оним што буди осећање лепога, њихов дух би се сам собом навикао на естетичке Форме. .Довек постаје сличан предмету свога иосматрања". Једном речи, нама је познат само један начин да се организују, да се уједначе књижевне и историјске студије, исто као и природних наука студије: то је да се у њих унесе, од почетка до краја, философски дух. ФилосоФИЈа изучава човека и људско друштво, који су управо великп предмет књижевности и историје. У једном веку у којем влада борба интереса, у једном друштву у коме животне потребе освајају све то више маха, како хоћете да деца иду за вама кроз латински, грчки језик, стару, модерну историју, књижевну историју, игд. итд., ако им ви не показујете непрестано известан циљ, и то известан узвишен циљ, ако нема у неку руку, у свакој од ваших лекција, очевидна моралност, однос између добра личности и отаџбине, естетички интерсс, примамљивост за дух као и за срце, следствено подстицање и снага за вољу? Ето то би могло створити од студија васпитање, у место простог образовања. Ако смо, у нашим колежима, приморани да дајемо ученицима знања, у место да их „васпитавамо", то је зато што моралне и друштвене студије, које су биле седам или осам година занемарене, удазе у њих тек на крају, кад је сувише доцкан. Нека боље схваћена настава унесе у студије књижевних и природних наука и моралне, грађанске, друштвене и есгетичке студије, књижевни облик ће добити стварну садржину; више ноће бити места декламовању, него