Prosvetni glasnik

27*

НАУКА И НДОТАВљ

403

лримене својој снази и била је без мира и спокојства. Он је дубоко веровао у свој високи позив, у то, што му је пошло за руком открити прави метод брзога учења. 1612. г. упути меморијад владаоцима немачким, у коме је предлагао своје услуге, да би за кратко време дако научио свакога — и младог и старог, — јеврејском, грчком, латинском и другим језицима. Овај предлог није остао без посдедица. Неки од немачких кнежева беху се обратиди за усдуге Ратихију, чије се практичне подобности показаше дадеко мање но његова обећања. С вој је метод Ратке увијао у велику тајанственост, тражећи од својих помагача потписе за чување строге тајне, чиме је својим савременицима личио на алхемике и друге шардатане, који су измишљали златна брда. Ади при свој својој тајанствености Ратке је по некад и јавно износио своје идеје. Много се у њима показује утицај Бекона (тако, једно од правида Ратке-а гласи: „свако право знање постиже се помоћу посматрања и опита, ту нема места ни ауторитет, који се не осдања на разум и искуство, ни упућивање на старину мишљења"). Сопствена дидактичка правида Раткеова могу изазвати ведико разочарање. Најнеобичније му је од тих: захтев од ученика да потпуно ћуте за време часа, забрана заииткивања учитеља, што стоји у правој противности са потребама саморадње. Ратке је уверавао, да ће онај, ко усвоји његову дидактику, моћи научити потребан језик у току пода иди највише цеде године, учећи по 2—4 часа на дан. Бдагодарећи такој лакости учења, прекратиће се, мислио је он, тиранија латинскога језика, против које је он, у теорији, устајао из све своје душе. Осим датинскога, треба учити и другејезике: грчки, јеврејски, халдејски, сирски, а нарочито матерњи језик, на коме се, а не на латинском, морају излагати све уметности и науке. Практика Раткеова није одговарала његовој теорији. У његовим се школама све сводило на искључиво учење датинскога језика, тако, да су многи ратихијанци гледали на метод свога учитеља само као на метод лакшег учења латинског језика. Несумњива је заслуга Раткеова, која га издиже у круг највиднијих немачких педагога та, што је под његовим утицајем, у Вајмару, најпре, у свој Немачкој, била узакоњена обавезна (закон 1619 год.) настава за сву дену од 6 до 12 година. Пруска је чак после 100 година (1717.) пошда за примером Вајмара. Многе је од идеја и мисди Ратихија усвојио и Јан Амос Коменски, један од највећих педагога, не само XVII века, у коме је живео и радио, него и свих векова. Коменски није само читао књиге Ратихија, него је одржавао с њиме и преписку о разним педагошким питањима.