Prosvetni glasnik

404

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Сваком су познате перипетије дугог и паћеничког живота Еоменскова (1592—1670). Њему је пало у део борити се за школу и просвету у време ужаса 30-годишњег рата, стално присуствовати при пакосиом, до исгребљења, рушењу свега, што му је било најмилије, бити вечити туђин на земљи и наћи уточишта у слободноме Амстердаму тек на крају свога живота. Последњи епископ моравске браће, проповедник и духовник, практичан учитељ, Комонски је у исто времз био један од најплоднијих књижевника. Међу његовим књижевним производима има их и богословских и иедагошких. Нас у овом случају интересују само последњи, а нарочито његово главно педагошко дело ,Б1(1ас11са та§па" („Велика дидактика"), у коме се је, у духу Ратихија, Коменски трудио, да изложи „најстварниЈу вештину научити свакога и свему", саопштавајући основна знања „у сажетом н пријатном облику". Почети васпитање, мис ли о је Коменски, ваља у најранијим годинама, стога што људи, тада још нежни и гипки, лакше подлежу утицају и стога, што примљено у то доба остаје трајно и дуго. Најприродније би од свега тога било то, да сами родитељи настављају децу у разумном, моралном и уљудном животу, но зато, што они немају довољно времена, ни вештине за тај посао, потребне су за образовање деце школе. У те школе морају ићи сви: и племићи и неплемићи, богатн и сироти, дечаци и девојчице у селу и граду; чолек је човек и сваки, ко се родио као човек, родио се је само за један и то узвишен циљ — бити човеком. Право женскиња на образовање Коменски је бранио врло иостојано: „не може се, — вели он, — навести доказа, по којима би ваљало уопште одстранити женски нол од изучавања мудрости (па ма била она предавана на латинском или на матерњом језику), јер је женскиње, као и мушкиње, створено по образу и слици Божјој, и подједнако је оно с мушкињем саучасник среће и будућег живота, подједнако је оно обдарено живим и пријемљивим за мудрост умом (често чак и више него наш пол)". „Коменски је био, на тај начин, вели Циглер, пионер у борби за свеопште људско право, његова је педагогика била социјална, педагогика — и ово и оно у најлепшем смислј те речи". У школи морају сви учити све, т. ј. морају им се објаснити основи, узроци и циљеви свега важнога, што постоји и игго се јавља на свету, да би они могли ступити у живот не као прости гледаоци, већ као учасници његови. Школе морају бити „радионице човечности". На жа.10СТ таквих школа нема. Њих је уопште мало, а у онима, које постоје, знање се саопштава у нејасној и тешко разумљивој Форми, нигде се не упознаје са самом суштином ствари, него се даје највише знанствена љуска, а не штогод од вредности. Помињући своје бављење у школи, Коменски зове тај период изгубљеним одсеком живота. Најгоре је од свега уређено предавање латинскога језика: за 15—20 година не научи