Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

се ничему. Коњушар, трговац, занатдија уз своја занимања гредом уче, осим матерњег, још и туђе језике куд и камо брже и боље, него мдадеж, која нарочито учи латински језик. То се објашњава рђавим методом продавања, и Коменски обећава дати такав метод, којим ће се лако, без принудних мера, моћи добити дубоко а не поврвшо знање, за 4 часа учења дновно. По његову методу може један учитељ учити стотину ђака и достићи жељене резудтате. Основ за поправку шкоде мора бити брижљив поредак. Треба одржавати природну поступност — развијати ум пре језика, упознавати са стварима пре него с појмовпма, примере низати пре правида; језик се мора учити не по граматиди, него читањем писаца, који се могу разумети, који одговарају добу живота. Да би се предавање учинидо даким, ваља подстицати жудњу за знањем код ученика, како би се грабили, да уче, а не да им часови буду одвратни. Пријатности учења помаже „весео изгдед школе". Учионица мора бити чиста, светла, зидови да су украшени сдикама. Уз шкоду мора бити двориште за игру и градина. Најважније је пак то, да учитељи буду дружевни и да имадну љубави према ученицима, пријатни и миди у односима с њима, да не буду скупи на похвали и да не туку за рђаво учење. Па и сами предмети морају бити привдачни. Треба уносити кратка, јасна правила, полазећи од лакшега тежем, издагати основе на матерњем језику и давати свему довољно објашњење. Да би се дало основно знање, ваља створити могућност проникнути у саму суштину предмета. До данас је школа учида вешгини личног украшавања, слично Езоповој свраци, туђим перјем. Она ниЈе разјашњавала, какве су ствари саме по себи, него је саопштавада само оно, што је поводом овога или онога мисдио иди писао један, други, трећи, десети; учида, на тај начин, гледати туђим очима и мисдити туђом гдавом. Човек се мора трудити, да ради томе сасвим противно. Према својим сидама, он мора бити паметан, ади не из књига, него из пепосредног познавања свега, што га окружава, т ј. да разуме и испитује саме ствари, а не туђе речи о тим стварима. Доцнија знања се морају ослањати на претходна и све се мора утврђивати на тако Јакој основи, да не би било места ни сумњи ни забораву. Показавши тако опште принципе, Комеиски предази на излагање наставних метода. Као основ тим методама, он истиче „здатно нравидо" за ученике: учинити све приступним за што већи кшплект (спољашњих) осећаја, другим речима, он уздиже принцип очигледности у настави. Ако се не може показати сам предмет, треба показати његову сдику и то је довољно. Да би тој ствари што више помогао ученицима, Амос Коменски је издао у Нирнбергу (1658. г.) адбум сдика (ОгМз зепзиаИшп рГсШз). Сдике су доста примитивне, ади су за своје време биде веома красно средство.