Prosvetni glasnik

406

ПРОСВЕТНН ГДАСНИК

Сав ток науке ученици морају изучити за 24 године. Тај се куре дели на 4 шестогодишња периода а то су: 1) материнска шкода у свакој кући; 2) школ.а матерњег језика у свакој општини; 3) латинска школа за дечаке у сваком граду и 4) виша школа за младиће у свакој провинцији. Извести у практици такав свој курс образовања, Коменски је иислио да може у шкоди, коју је основао у Патаку. Шкода је бида са 7 разреда: 3 разреда граматичка и 4 хуманитарна, који одговарају курсу више шкоде ( фидозофски, дог.ччки , подитички и богосдовски разреди). Но у ствари даље од трећег датинског разреда шкода није пошла. Није се дадо изве.сти у практици такође ни првенсгво матерњег језика, које је бранио Коменски; све се свело на учење датинскога језика. Но тај неус.чех са практичним покушајем ни мадо не смањује огромне педагошке засдуге Коменскога. ЈПироко замишљена органска система школскога образовања, коју је он створио, почевши од материнске шкоде и окончавши је са вишом научном; одбрана права на тако образовање свима и свакоме, без раздике сталежа, стања и пода, издизање очигледне обуке на прво месго, ватрена борба речју и делом за шкоду и просвету у време опште суровости и мрака 30-годишњег рата, — све то чини, те у Коменском видимо једног од највећих друштнених педагошких радника свих времена и свих народа. Много шта од онога, што је Коменски замислио, није остварено, не само у његово време но и много доцније. Он је био човек будућности а не садашњости, човек, који је видео дадеко напред, и који је обележио високе циљеве, који ће још дуго и дуго мамити људе к себи. Ако не узмемо у рачун сопствене покушаје Коменскога, то би златно правидо његове методике — наставна очигдедност, остада у 17. веку само у теорији. Остварити очигдедност у настави и на практици падо је у део већ 18. веку. Њу су нроведи кроз своје шкоде иијетисти, представници протестантске секте, која је се јавила у 17. веку. Ова је секта хтела повратак ка простоти првих времена хришћанства, истицада је улогу срца на супрот господарењу разума у ортодоксном протестантизму. У име одмора пијетисти су водили ученике својих школа по радионицама, да би ови могди посматрати занатлије на самом посду и тако и сами учити овај иди онај занат, нарочито радове од круте хартије, стругарско-токарски посао, глачање сгакдета. Ми видимо, у томе зачетак ручнога рада у шкоди. Ради промене учиди су се такође: музика, цртање, нриродне науке. Л.ети је највише изучавана ботаника, скопчана са радом у башти. Нри главној школи пијетиста („педагогијум") у Хали био је добар природњачко-историски музеј, пун реткости,