Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

407

које су скупили мисионари. Зими су парали животиње и пунили тице. Бавили су се такође опитном физиком и астрономијом. Но не гледајући на огромне заслуге пијетиста у питању о увођењу приндипа очигледности у наставу, може се рећи, да је општи утицај њихов на школу био крајње штетан. Пијетисти су били сузили и искренули задаћу шцоле. Не само чисти хуманисти, но чак и тако видан црквени радник као Лутер, ставио је као циљ школи, да од младих хришћана ствара добре људе и корисне грађане. Пијетисти су створили школе зато, да би претворили грешне мирјане у пијетисте; место опште човечанског идеала зацарио се је уски, секташки. Творац специјално пијетистичке педагогике био је Август Херман Франке (1663—1727), који је, отеран са прод&есорске катедре у Л.ајпцигу и Ерфурту, нашао себи чврсто уточиште на универзитету у Хали. Овде је он основао дом за сирочад и латинску школу за грађанску децу. И у сиротињском дому и у школи истакнут је био као циљ васпитачима .привођење децо к живоме познању Бога и Христа". Није чудно, што је централни предмет наставе био закон Божји. Од 7 часова дневне наставе давано је само Закону Божјем 3—4 часа. Настава у Закону Божјем држана је чак и у празнике. Ваља додати, да су деца морала ићи у школу и у недељне и у празничне дане, распуста није такође било никаквог. Деци није било дато ни у чему могућности, да би се извукла испод надзора и утицаја школе. Но не само избор предмета у наетави, — но и сам дух школин био је строго калуђерски. У школи су биле забрањене све игре и цитатима из Светога Писма доказивала се глупост и таштина свију задовољстава. Деци се причало, да „праву радост и слатко спокојство срца могу наћи само у свога милога и благодатнога Спаситеља, а не у земаљским стварима, чије се забаве најчешће завршују плачем". .Аишена својих радости, деца су била потчињена строгоме надзору. Дисциплина је била до крајности сурова, телесне казне — врло честе. Добивши казну, дете је морало за њу још и захвалити васпитачу. То је водило, разуме се, притворству и лажи. Полазећи од догмата о апсолутној искварености човека по природи, пијетисти су подвргавали децу најпедантнијем надзору. Главно је правило за васпитаче гласило овако „деца се не смеју оставити сама никада". Тај стални надзор био је неопходан, да би се њиме сдомила рђава воља, да би се уништила свака самосталност и индивидуалност, да би се све утерало у пијетистички оквир. Религиозним духом и строго аскетским правцем била је проникнута и виша школа — „педагогијум" Франкеов. Одлика тога завода пред средњом школом главнога типа у то доба, била је само то, што