Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

411

њак и књижевник, који предаје оно што зна, не водећи бриге о својим суседима, вукући себи највише што може. Изјутра, предаје се датинска или грчка граматика: по подде, геограФија иди историја; и сваки учитељ је ту, позивајући ученике, да иду за н.им, не успевајући увек да их убеди. Један наш ученик, вели тулуски ректор у своме извештају министру, „може имати посла преко дана са пет разних наставника, а често и више. Осим тога, човек може да претпостави са Г. Марионом, да су половина тих наставника осредњи васпитачи: „Било би чудо кад би друкчије било, кад су питања о васпитању, питања тако деликатна, једина за која се не тражи да их знају". Шта ће остати у духу ученика на крају дана. на крају недеље, месеца и године? Збркане и некезане мисли, без јасног закључка, осећање умора мозга, путовања кроз хаос. Отуда оно питање које ученици исказују сасвим тихо, а понекад сасвим гласно: „Зашто? Нашто ?" Једини категорички одговор, у садањем систему, то је завршна санкција испита зрелости, перспектива спасења или класичног проклетства; — бедан покретач за младе интелигенције, покретач у толико неизвеснији што човек може да буде спасен срећом, хоћу да кажем случајем. Наша деца тако раде — или не раде — осам или девет година, помишљајући само на ослобођење, јер немају посла са васпитачима, него са „ироФесорима", од којих сваки познаје само своју специалну сгруку. Колеж је нагомилавање специалносги, док би међутим требало да је, сагласношћу проФесора и управљањем њихових напора ка једном општем циљу, мали „Универзитет". Ми смо већ рекли и поновили да, у свима стварима, првенство припада онима који умеју да организују и да у организам, једном сгворен, улију душу. Међутим, у васпитању, организаторско јединство може да дође од математичких или природних наука, које су веома удаљене од књижевности, и од уметности. Оно не може да дође ни од саме књижевне наставе, која, без идеја водиља и без идеја које стварају облик, личи на полииа без мозга. Покушајмо, дакле, испитати да ли оно не би требало да долази од наука које изучавају човека и људско друштво. Непрестано се говори да се настава нодеси према потребама модернога друштва; ако класичка настава не жели да изгледа, у томе погледу, нижа од специалне наставе, ако она не жели да сама припреми триумФ своме такмацу под именом Француске наставе, она мора и сама да користи тима моралним и друштвеним студијама, економним и правничким, које ће допринети да учине васпитање практичнијим и модернијим, новећавајући ипак своју спекулативну и васпигну вредност.