Prosvetni glasnik

412

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Моралне и друштвене етудије, .једино решење васпитног проблема. У старо доба. имало се „много идеја за мадо ствари", док ми модерни имамо сувише мало идеја за веома много ствари. Однос обриут. Субјекат који мисли, преилављен је објектима, у место да их садржи у себи. Стари су били навикнути на концентрацију, систематизацију, синтезу: нас анализа цепка и расејава. У колико нам хоризонат постаје шири, у толико се треба више попети, да се њиме влада: бескрајно повећаваље броја научних, историских и књижевних знања чини, дакле, потребном једну јачу философску културу. То је једаи закон, и то закон умне еволуције, од кога се модерна настава не може отети. Класичке студије могу се одржати само уздижући се и узимљући за центар перспективе моралну и друштвену идеју. Уједначавање знања њиховим принципима и њиховим закључцима, нарочито је потребно у нашој земљи. Заиста, урођена је тежња Француског духа да све посматра са једне опште тачке, да све анадише, да о свему размишља. Од Декарта и од ХУШ-ог века ова је тежња све то више очевидна; немогуће је надати се да се она уништи нити да се измени наш национални дух. Она има без сумње своје нозгоде, кад се човек задовољи апстрактном логиком — веома блиском геометрији — и површном или „симплистичком" философијом ; али лек злоупотреби налази се у бољој употреби нашег самог рационализма. Пошто француски народ, коме је мало стало до традиција, и који се све више састоји из „слободних мислилаца", жуди за тим да о свему суди са разлозима и то универсалним разлозима, не остављајмо новинарима, адвокатима и политичарима старање да му дају философију : дајмо моралним и политичким студијама класа које управљају више солидности и више обима. Са друштвене тачке гледишта, главни узрок нашег садашњег рђавог стања је антиномија идеја или праваца, било изнеђу различних друштвених класа, било између разних политичких странака; главни лек у свима наставама којима 1е циљ да органишу идеје, састоји се у циљу на крајну хармонију. Један нов разлог да се нашој омладини предају основи друштвених, економских и политичких наука. Различности у мишљењима, које ће постојати између оних који буду изучавали ове науке, биће несравњено мање но различности које се појавЉ УЈУ данас између духова остављених само својим иитересима, својим предрасудама, полуобразовању, које даје читање књига случајно узетих или новинама којо годе вашим обманама. Осим тога, они који су методички изучавали верска питања, стекли су, тим самим, оно што је најдрагоценије и што недостаје другима, што недостаје нарочито младићима и људима наше отаџбине, стекли су осећање тешкоћа. Оамо