Prosvetni glasnik

наука н настава

413

изучавање духовних наука [1ез всГепсеа (1е 1' езргИ) предупредиће ону интедектуадну и морадну анархију, која прети да нас по^ели у Фракције од којих ће свака, ограничена на своју себичну специалност, заиршити тиме пхто ће изгубити из вида интересе земљс, однос између свих ствари према национадном јединству. То се не може откдопити ни позитнвним наукама ни чисто материјалним студијама. Науке заиста имају све то внше центриФугалан правац, који ће, ако га филосоФија не одржи у равнотежи, одвести духове у стање расплинуте и бесФормне материје. Оне ће успети, ако иду саме, да нас створе, машинама у свему". Познат је славан Паскалов рецепт за „савијање машине" и за прекидање индискретних питања: „идите на службе, квасите се освећеном водицом, то ће вас загдупити". Исто се тако може рећи: Радите, решавајте једначине, рецитујте готове Формуле и номенклатуре, то ћо вас заглупити. И заиста, једини начип да се избегну ФилосоФске реткости, да се избегну њене лудорије о унутарњем свету и о великом све, то ће бити иди махинална вера, о којој је говорио Паскал, или та махинална наука, која ће, приближујући интелигенцију аутоматисму, бити сама у смислу старе речи, заглупљавање. Хоће ли се наћи довољан палиатив у једној књижевностл која је и сама постала са свим Формална: уметност због уметности, стил због стила? Не; правиће се стихови са богатим сликовима и сиромашним мислима, као што их већ данас видимо у Француској, и сама ће поезија постати мали механички таленат. Са педагошке тачке гледишта, зло које нам прети, то је знање које плави васпитање, јачање реалисма чак код омладине, њена пасивност духа, расејавање мисли анализом и прераном специализацијом. Моралне и друштвене етудије, чија организација мора бити главни посао будућега века, једино могу предупредити сва ова зла. Нре свега, оне имају јединствену привилегију: оне садрже у исто време образовање најкорисније свима и најнезаинтересованије васпитање, оне дају на тај начин решење онога што би се могло назвати велика антиномија модерне наставе. Заиста, пошто је домашај духовних наука универсалан, њихова корисност као образовапе такође је универсалан. Нсихологија, логика, морал, право, подитика и друштвена економија сдуже у свима струкама — научним као и у књижевним ■— ако не на што више, оно на ојачавање и преФињавање онога што је, по Бакону, оруђе оруђа, то јест самога човека. Осим тога, те науке виде увек човека у његову односу са човечанством; међутим, ако се не може примити, да се не познају односи човека са спољашњим предметима природе, још се више не може примити, нарочито данас, да се не знају његови односи са оним другим светом, који непрестано расте, у коме је његова права, отаџбина: људско друштво Гдавна практична „потреба" модерних друштава, то је управо да се